smotani
ponedjeljak, 29.12.2008.
Opet radno i..hladno
Nakon malog godišnjeg okupljanje je jutros proteklo u dosta kaosnom redu. Dolazilo se i do 10 sati – živjela anarhija! Ma kao da će se nešto važno dogoditi.. Pola ih je spojilo ove blagdane, dio ih je bolesno, a nas malo što je hrabrih i neustrašivih pokušavamo pokrivati sve. Iako, iskreno teško je... zima je za poludit i ne znam da li mi je bolje na balkonu – u pušioni – ili u sobi. Ubundani u jakne pokušavamo trenirati za doček Nove na Trgu.. Iskreno, čak sam, obzirom na ovlasti vlastodršca koje trenutno imam, pomislio pustiti sve doma.. ovo nisu uvjeti za rad! Ali, ne mogu jer ipak neke stvari treba odraditi, kraj je godine, gungula, kompovi su tek danas proradili, treba sve «zaostatke», papiriće ukucati....Ipak, one načete, kihalice i kašljuce smo potjerali doma...ako danas grijanje ne zasja u punom sjaju ne znam ko će sutra ostati raditi....i rukavice sam, one bez prstića, navukao..cure me obukle da mogu kucati ... ne daju mi zabušavati... kucam ja, kucam...samo što ? hihihi no, hvale me...kuca Smoto ko lud ..Dakle, kad su posložile gablec..pobegel sam... dosta mi je hrane do najluđe noći... kada sam, onak, usput samo, opet dežuran.. Koliko slatkiša, ljudi moji, koliko hrane sam potrpao u sebe ovih dana... danas me strah bilo na vagu stat – ako sam se uprasio bit će fešte, doki će me naprašiti na kontroli...no, imam vremena do sredine siječnja, skinut ću ja to već a? A danas, danas krećem sa sarmicom... jučer sam obavio potrebnu nabavku, moj kupus, provjereno, izvrstan.. jedva čekam onaj miris kad razmili po stanu...mmmm...  Kao što se vidjeli, opet mi je sadržaj bloga prijavljen administratoru kao spam - baš me zanima koji je dio teksta za njega neprihvatljiv?  ... i ne, ne mogu vam trenutno odgovoriti..ali, proći će to... No, mogu do vas, što uredno i činim... pa se već nađemo negdje.... Vama ugodan odmor od ovih blagdana... naravno, mislim na radnim mjestima hihi i ostatak dana... |
- 13:56 - Komentari (27) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||