SONGFORDEAD

Jednom sam te tako volio. Sa stropa strugao tragove naše ljubavi. Bila si mi lanac koji me stegnuo. Teško sam disao. Što si se više smijala ja sam sve više bujao.
Jednom sam te stvarno i iskreno volio a ti si uzela njega. Lutka oble, velike glave. Bio ti je draži od mene. Nema sokova, grubih znojavih dlanova. Samo ti i on. Navlažila si ga i primila u svoje odaje. Žudno si ga trljala o brežuljke strasti. Opijena i sama si uživala. Željela si još, vrelo i jako. A on je stao. Nema struje, nema užitka.
Ja sam samo gledao kroz okno žudnje. Gotov i osjetno tužan, podigao sam okove strasti i išetao iz hrama tvoje Ljubavi.