Slobs u Iraku

<	svibanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

20.05.2005., petak

Gaza

Drugari, hteo sam ja da pišem, ali lenjost uhvatila i ne pušta. U stvari, nije lenjost nego imam saso mange materijala, pa ne znam gde ću pre.

Aj prvo da vas malo bombardujem faktografijom pa ću onda i neke fotke da pokažem, ako budete bili dobri.

Gaza je jedno parče zemlje na granici Egipta i Izraela. Izgleda kao neki isečak filmske trake, dugačka 50km a široka svega 5km, i podeljena u nekoliko razdvojenih oblasti, razdvojenih od strane Izraelaca, naravno.

U čemu je frka s Gazom?

Murali

Do 1967. i opšteg napada na Izrael od strane Egipta, Sirije i Jordana, Gaza je bila pod upravom Egipta. Zapadnu Obalu kontrolisao je Jordan (Gaza i Zapadna Obala zajedno čine Palestinu), a Golansku visoravan Sirija. Danas su sve ove teritorije pod Izraelskom upravom. U tom ratu su ih Izraelci išamarali kao neke balavce iz ulice i oteli im sve klikere. Neke su im odmah vratili (Sinaj Egiptu), ali ove ostale Izrael želi da zadrži.Generalni plan je da se u ove oblasti naseli što više Jevreja, da se Palestinci podele u zone kojima je onemogućena medjusobna komunikacija, i da se na taj način Palestinci motivišu da zauvek odu sa teritorije za koju Izraelci tvrde da im je od Boga obećana (vidi Bibliju, stari zavet).

Taj njihov plan je dao neke rezultate. Milioni Palestinaca se nalaze u susednim zemljama i život u Palestini stvarno nije život. Ali s druge strane, taj plan neće nikad da upali, jer i Palestinci ovu zemlju doživljavaju kao svoju. Živeli su ovde hiljadama godina, a da pritom u poslednjih 15-tak vekova, sve do 20-tog, Jevreja ovde nije ni bilo. Tek nakon kraha Turske i okupacijom Palestine od strane Engleza Jevreji iz celog sveta počinju da se vracaju u Svetu zemlju.

Checkpoint

Dakle, klasičan balkanski sindrom – čija je moja zemlja! Mi smo ovu problematiku na ex-Yu prostorima detaljno studirali, i u više navrata, pa se neću baviti nekom daljom analizom. Reći cu vam samo da je jedan fenomenalno zanimljivi kolega koji je sa mnom tamo posmatrao izbore, Niti iz Prištine, svim Palestincima koje smo sretali objašnjavao da mi imamo sličnu situaciju i da sam ja Izraelac, siledzija, a oni Kosovari Palestinci :-)

Gaza je specifična po tome što na malom prostoru živi mnogo ljudi. Izbeglički kamp Džabalia je najgušće naseljeni deo planete, gde oko150 000 ljudi živi na 1.4km kvadratnih. Pritom, Izraelci i dalje svakog dana otimaju parče po parče teritorije. U ovom trenutku oni naseljavaju negde izmedju 25% i 30% teritorije, i u tim naseljima živi oko 8000 Izraelaca. Na ostalih 70% do 75% živi oko 1.4 miliona Palestinaca! Jasno vam je da su standardi života sasvim različiti.

Ljudi cekaju da udju u enklavu

Izraelska naselja su tako postavljena da onemogućavaju normalan protok ljudi. Brojni kontrolni punktovi usporavaju ili čak potpuno zaustavljaju protok. Ovo je naročito strrašno za ljude koji žive u enklavama, oblastima koje su sa svih strana okružena izraelskim naseljima. Dešava se da ti ljudi čekaju u po nekoliko dana da se vrate svojoj kući, jer se prolazak kroz izraelsko naselje dešava po specijalnoj proceduri. Nevidljivi izraelski vojnici im se obraćaju isključivo kratkim komandama kroz moćne zvučnike. Naredbe su često potpuno besmislene. Dok smo čekali da kolima udjemo u jednu od enklava, vojnik je naredio radoznalim Palestincima da sednu 10 metara od našeg auta. Zašto? Iz nekog razloga mu se nije svidela naša interakcija.

School yard

Skolsko dvoriste u palesinskoj enklavi na obali

Inače, sama Gaza je potpuno drugačija od svega što sam zamisljao. Ima potpuno fenomenalnu peščanu plažu dugačku 50km.
Gaza beach

More (Mediteran) je fenomenalno čisto, a plaže slobodne od bilo kakvih turističkih objekata, što zbog obogaljene privrede, što zbog moralnih načela koja puno komplikuju golišavo uživanje plaže i mora. Generalno, Gaza je mnogo konzervativnija od ostatka Palestine. Nisam video nijednu ženu koja nije bila tradicionalno obučena. Takodje, merač tradicionalnosti koji sam lično patentirao, a koji se sastoji u merenju procenta žena vozača automobila, pokazao je da je Gaza na samom dnu lestvice zemalja koje sam do sada posetio. Jedino je Basra ispod, jer sam se u Basri pre mesec dana vozio sa svojom šeficom u autu, i opkladio se da ću da vidim bar jednu ženu za volanom dok ne stignemo do naše kuće (pola sata vožnje) i izgubio opkladu. U ovakvim sredinama postoji jedna još suptilnija skala za merenje konzervativnosti, a to je procenat žena koje uopšte sede na prednjem sedištu. Tu je Gaza za pedalj ispred Basre, ali iza Bagdada ili Egipta npr.

Da dodam nešto i o svrsi posete Gazi – izborima. Palestinci su nedavno izabrali lokalnu vlast prvi put nakon 20-tak godina i bili su nevidjeno srećni zbog toga. Čim su se zatvorila birališta počelo je slavlje koje uključuje veranje po krovovima automobila i pucanje iz kalaša u isto vreme. Nisu ni znali kakvi su rezultati, slavili su činjenicu da opet mogu da biraju.

ispred birackog mesta

Inače, u Palestini postoje dve velike stranke. Jedna je Fattah, stranka pokojnog Arafata i sadašnjeg predsednika Mahmuda Abbasa koga popularno zovu Abu Mazen. U arapskom svetu roditelji dobiju novo ime kad im se rodi prvi sin. Muškarci postaju Abu (otac) a žene Umm (majka). Tako je Abbas postao Abu Mazen dobivši sina Mazena. Njegova stranka Fattah, uprkos tome što je nastala kao političko krilo čuvene PLO, zapravo je umerena opcija u odnosu na svog velikog rivala – Hamas. Ekipa iz Hamasa se do pre godinu dve bavila isključivo dizanjem Izraelaca u vazduh, ali je sada rešila da proširi biznis (diversify) i na politiku. I ne ide im loše uopšte, štaviše, na nekoliko mesta su neočekivano ostavili Fattah u prašini. To mahom budu ruralne ili ekonomski upropašćene sredine, nešto slično kao i kod nas – nacoši dobijaju tamo gde su ljudi manje obrazovani.

Ove zastave sa fotke su samo deo kampanje koja je vodjena na svakom pedlju zemlje, zida, prozora, auta, izloga, majice, kape.. Svaka stranka ima svoju boju, a zelena i žuta pripadaju najvećima, Hamasu i Fattahu. U kampanji je učesvovalo milijardu klinaca, prosto jer ih je nemoguće zaustaviti. Nigde nisam video toliko dece na ulici, na svakom koraku. Kapiram da prosecna porodica ima DC 10, i da ih je nemoguće zadržati u kući. Ako počnete da pričate sa jednim, za par momentata ih se stvori milion, i u tom trenutku evakuacija postaje jedino rešenje.

Kids in campaign

Dragan okružen malim Palestincima

Obratite paznju na fotke sa izbornih lista. Pozitivnom diskriminacijom je odlučeno da svaka skupština mora da ima bar dve žene. Na svakom plakatu se nalaze fotke svih kandidata, ali ne i žena, jer u tradicionalnom arapskom društvu ženi nije mesto na posteru. Zato se umesto žene stavljaju ruže ili sveće, jer su sveće simbol žrtve kojoj se žena izlaže da bi osvetlila put svojoj porodici.

Islamic Jihad

Jedina stranka koja je prekršila to nepisano pravilo je upravo Hamas. To je isto kao kada Srpska Radikalna Stranka pokloni kompjutere džamiji u Beogradu. Tučes protivnika njegovim oružjem. To naravno nije upalilo baš svuda, pa na jednom od ovih postera možete i da vidite reakciju anonimnog prolaznika.

Image hosted by TinyPic.com

Za kraj malo o ex-yu ekipi sa kojom sam se druzio tih dana. S leva na desno: Mladen, Saška, Dragan, Galja, Slobs i Vlada.
Shimike

Svetska NGO scena je preplavljena kadrovima sa Balkana. Eto jedne činjenice u prilog tezi da nijedna pojava nije potpuno crna ili bela, pa ni rat. Sad smo i mi marginalci postali experti za nešto :-) Ipak, od svih ljudi tamo, mi smo bili najopušteniji. Ili se to meni tako činilo. Koristili smo svaki momenat da se skupimo i kikoćemo. Jedna od stvari koje su nam bile smešne su i cipele šefa misije, inače kanadskog senatora. Sa slike vidite da su to šimike sa mašnicama kakve u Srbiji nose vozači autobusa na linijama prema jugu. Senator je dakle operisan od stila, ali ga to nije sprečilo da mladim koleginicama predlaže kombinacije u njegovoj sobi. Jarac matori, sva sreća pa su cipele ostavljale jači utisak nego njegovo baronisanje.

- 23:18 - Komentari (20) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>