Marketing
Gaza
Drugari, hteo sam ja da pišem, ali lenjost uhvatila i ne pušta. U stvari, nije lenjost nego imam saso mange materijala, pa ne znam gde ću pre.
Aj prvo da vas malo bombardujem faktografijom pa ću onda i neke fotke da pokažem, ako budete bili dobri.
Gaza je jedno parče zemlje na granici Egipta i Izraela. Izgleda kao neki isečak filmske trake, dugačka 50km a široka svega 5km, i podeljena u nekoliko razdvojenih oblasti, razdvojenih od strane Izraelaca, naravno.
U čemu je frka s Gazom?
Do 1967. i opšteg napada na Izrael od strane Egipta, Sirije i Jordana, Gaza je bila pod upravom Egipta. Zapadnu Obalu kontrolisao je Jordan (Gaza i Zapadna Obala zajedno čine Palestinu), a Golansku visoravan Sirija. Danas su sve ove teritorije pod Izraelskom upravom. U tom ratu su ih Izraelci išamarali kao neke balavce iz ulice i oteli im sve klikere. Neke su im odmah vratili (Sinaj Egiptu), ali ove ostale Izrael želi da zadrži.Generalni plan je da se u ove oblasti naseli što više Jevreja, da se Palestinci podele u zone kojima je onemogućena medjusobna komunikacija, i da se na taj način Palestinci motivišu da zauvek odu sa teritorije za koju Izraelci tvrde da im je od Boga obećana (vidi Bibliju, stari zavet).
Taj njihov plan je dao neke rezultate. Milioni Palestinaca se nalaze u susednim zemljama i život u Palestini stvarno nije život. Ali s druge strane, taj plan neće nikad da upali, jer i Palestinci ovu zemlju doživljavaju kao svoju. Živeli su ovde hiljadama godina, a da pritom u poslednjih 15-tak vekova, sve do 20-tog, Jevreja ovde nije ni bilo. Tek nakon kraha Turske i okupacijom Palestine od strane Engleza Jevreji iz celog sveta počinju da se vracaju u Svetu zemlju.
Dakle, klasičan balkanski sindrom – čija je moja zemlja! Mi smo ovu problematiku na ex-Yu prostorima detaljno studirali, i u više navrata, pa se neću baviti nekom daljom analizom. Reći cu vam samo da je jedan fenomenalno zanimljivi kolega koji je sa mnom tamo posmatrao izbore, Niti iz Prištine, svim Palestincima koje smo sretali objašnjavao da mi imamo sličnu situaciju i da sam ja Izraelac, siledzija, a oni Kosovari Palestinci :-)
Gaza je specifična po tome što na malom prostoru živi mnogo ljudi. Izbeglički kamp Džabalia je najgušće naseljeni deo planete, gde oko150 000 ljudi živi na 1.4km kvadratnih. Pritom, Izraelci i dalje svakog dana otimaju parče po parče teritorije. U ovom trenutku oni naseljavaju negde izmedju 25% i 30% teritorije, i u tim naseljima živi oko 8000 Izraelaca. Na ostalih 70% do 75% živi oko 1.4 miliona Palestinaca! Jasno vam je da su standardi života sasvim različiti.
Ljudi cekaju da udju u enklavu
Izraelska naselja su tako postavljena da onemogućavaju normalan protok ljudi. Brojni kontrolni punktovi usporavaju ili čak potpuno zaustavljaju protok. Ovo je naročito strrašno za ljude koji žive u enklavama, oblastima koje su sa svih strana okružena izraelskim naseljima. Dešava se da ti ljudi čekaju u po nekoliko dana da se vrate svojoj kući, jer se prolazak kroz izraelsko naselje dešava po specijalnoj proceduri. Nevidljivi izraelski vojnici im se obraćaju isključivo kratkim komandama kroz moćne zvučnike. Naredbe su često potpuno besmislene. Dok smo čekali da kolima udjemo u jednu od enklava, vojnik je naredio radoznalim Palestincima da sednu 10 metara od našeg auta. Zašto? Iz nekog razloga mu se nije svidela naša interakcija.
Skolsko dvoriste u palesinskoj enklavi na obali
Inače, sama Gaza je potpuno drugačija od svega što sam zamisljao. Ima potpuno fenomenalnu peščanu plažu dugačku 50km.
More (Mediteran) je fenomenalno čisto, a plaže slobodne od bilo kakvih turističkih objekata, što zbog obogaljene privrede, što zbog moralnih načela koja puno komplikuju golišavo uživanje plaže i mora. Generalno, Gaza je mnogo konzervativnija od ostatka Palestine. Nisam video nijednu ženu koja nije bila tradicionalno obučena. Takodje, merač tradicionalnosti koji sam lično patentirao, a koji se sastoji u merenju procenta žena vozača automobila, pokazao je da je Gaza na samom dnu lestvice zemalja koje sam do sada posetio. Jedino je Basra ispod, jer sam se u Basri pre mesec dana vozio sa svojom šeficom u autu, i opkladio se da ću da vidim bar jednu ženu za volanom dok ne stignemo do naše kuće (pola sata vožnje) i izgubio opkladu. U ovakvim sredinama postoji jedna još suptilnija skala za merenje konzervativnosti, a to je procenat žena koje uopšte sede na prednjem sedištu. Tu je Gaza za pedalj ispred Basre, ali iza Bagdada ili Egipta npr.
Da dodam nešto i o svrsi posete Gazi – izborima. Palestinci su nedavno izabrali lokalnu vlast prvi put nakon 20-tak godina i bili su nevidjeno srećni zbog toga. Čim su se zatvorila birališta počelo je slavlje koje uključuje veranje po krovovima automobila i pucanje iz kalaša u isto vreme. Nisu ni znali kakvi su rezultati, slavili su činjenicu da opet mogu da biraju.
Inače, u Palestini postoje dve velike stranke. Jedna je Fattah, stranka pokojnog Arafata i sadašnjeg predsednika Mahmuda Abbasa koga popularno zovu Abu Mazen. U arapskom svetu roditelji dobiju novo ime kad im se rodi prvi sin. Muškarci postaju Abu (otac) a žene Umm (majka). Tako je Abbas postao Abu Mazen dobivši sina Mazena. Njegova stranka Fattah, uprkos tome što je nastala kao političko krilo čuvene PLO, zapravo je umerena opcija u odnosu na svog velikog rivala – Hamas. Ekipa iz Hamasa se do pre godinu dve bavila isključivo dizanjem Izraelaca u vazduh, ali je sada rešila da proširi biznis (diversify) i na politiku. I ne ide im loše uopšte, štaviše, na nekoliko mesta su neočekivano ostavili Fattah u prašini. To mahom budu ruralne ili ekonomski upropašćene sredine, nešto slično kao i kod nas – nacoši dobijaju tamo gde su ljudi manje obrazovani.
Ove zastave sa fotke su samo deo kampanje koja je vodjena na svakom pedlju zemlje, zida, prozora, auta, izloga, majice, kape.. Svaka stranka ima svoju boju, a zelena i žuta pripadaju najvećima, Hamasu i Fattahu. U kampanji je učesvovalo milijardu klinaca, prosto jer ih je nemoguće zaustaviti. Nigde nisam video toliko dece na ulici, na svakom koraku. Kapiram da prosecna porodica ima DC 10, i da ih je nemoguće zadržati u kući. Ako počnete da pričate sa jednim, za par momentata ih se stvori milion, i u tom trenutku evakuacija postaje jedino rešenje.
Dragan okružen malim Palestincima
Obratite paznju na fotke sa izbornih lista. Pozitivnom diskriminacijom je odlučeno da svaka skupština mora da ima bar dve žene. Na svakom plakatu se nalaze fotke svih kandidata, ali ne i žena, jer u tradicionalnom arapskom društvu ženi nije mesto na posteru. Zato se umesto žene stavljaju ruže ili sveće, jer su sveće simbol žrtve kojoj se žena izlaže da bi osvetlila put svojoj porodici.
Jedina stranka koja je prekršila to nepisano pravilo je upravo Hamas. To je isto kao kada Srpska Radikalna Stranka pokloni kompjutere džamiji u Beogradu. Tučes protivnika njegovim oružjem. To naravno nije upalilo baš svuda, pa na jednom od ovih postera možete i da vidite reakciju anonimnog prolaznika.
Za kraj malo o ex-yu ekipi sa kojom sam se druzio tih dana. S leva na desno: Mladen, Saška, Dragan, Galja, Slobs i Vlada.
Svetska NGO scena je preplavljena kadrovima sa Balkana. Eto jedne činjenice u prilog tezi da nijedna pojava nije potpuno crna ili bela, pa ni rat. Sad smo i mi marginalci postali experti za nešto :-) Ipak, od svih ljudi tamo, mi smo bili najopušteniji. Ili se to meni tako činilo. Koristili smo svaki momenat da se skupimo i kikoćemo. Jedna od stvari koje su nam bile smešne su i cipele šefa misije, inače kanadskog senatora. Sa slike vidite da su to šimike sa mašnicama kakve u Srbiji nose vozači autobusa na linijama prema jugu. Senator je dakle operisan od stila, ali ga to nije sprečilo da mladim koleginicama predlaže kombinacije u njegovoj sobi. Jarac matori, sva sreća pa su cipele ostavljale jači utisak nego njegovo baronisanje.
Post je objavljen 20.05.2005. u 23:18 sati.