|
|
| < | rujan, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ove priče su izmisljene i dadovezuju se jedna na drugu.
Priča ih Frida.
Napisala ih je ×Annabel Lee× ali ne smatram to previse vaznim.
ostavljajte komentare i reciti mi sta vam se ne svidja u pricama i sto bih vi ma mojem mijestu promijenili.
stee
Ja sam Frida.Jedno kreativno djevojce.Vokal grupe Zuz.
volim crtati,citati,pjevati,svirati.volim glazbu.
Imam tamnosmedju ravnu kosu koja mi seze preko ramena i smedje oci.
jednom mi je netko rekao da se mozes izgubit u njima.
Na Jacku volim dvije stvari.Njegov stav,zbog kojega je kao rođen za slavu i njegovu iskrenost koja je još jedan razlog zašto je moj najbolji prijatelj.Njegova duga crna kosa,koja je čak i duža od moje i njegovih ramena te njegove duboko zelene oči obaraju me.Svira solo gitaru.U tome je zaista dobar.Njegova je i bila idea da okupimo ovaj bend. Svima nam se svidjela.
Robi je zivahan tip decka,pomalo djetinjast.Basist iste grupe(Zuz).
Također kreativan..
ima kosu koja mu prekriva uši no nije nimalo duga kao Jackova ili kakvu ima Bob,pirsing na nosu i smedje oci.
Sve što mu se u životu dogodi može sastaviti u esej od 1000 stranica ili u samo jednu kratku rečenicu koja znači više od brojnih drugih.
Dolazimo i do Boba.Svira bubnjeve i ima.hm.veoma mišićave ruke,dugu plavu kosu i predivne plave oči.Ima osamnaest godina.Pridružio nam se preko Jacka.
Bižan je
Shot at 2007-07-19
Menađer Zuz-a.čovijek izrazito čudno oblikovanog lica te načina oblačenja.Ima obučene razne odjevne konbinacije.Sve se svodi na šarene kreacije.To su uglavnom sakoi u abnormalnim bojama i kravate koje na sebi imalju nacrtane likove iz crtića.Simpatican i saljiv.
ovaj post mi ja fakat jedan no meni ljepsih do sad..onu crticu koju budete vidli u razgovorima,shvatite ko ime grada jer ga jos neznam...komentirajte i to je se..
Uputila sam se do obliznje autobusne stanice i pricekala.Cekala sam 20 minuta da bi u 7:00 dosao autobus i odveo me doma.
Usla sam u stan.Kosa mi je bila razbarusena od vijetra a po leđima sam jos uvijek osjecala hladne kapi znoja.Otisla sam se otusirati pa legla na krevet.Bas kad sam sklopila oci U mojoj je torbi pocelo nesto vibrirati.Uplasila sam se i skocila.
Bio je to mobitel i poruka od..Rafaela.
-kako se zoves?-Pocela sam se smijati i skakati po sobi iako su me noge boljele od plesa.Naglo sam stala kad sam si pocela vrtijeti situaciju u klubu i nisam se sijetila dijela gdije sam JA nemu dala svoj broj.Zgrabila sam mobitel i živcano mu odgovorila
-kako ti,moli lijepo imas moj broj?-
-dobio sam ga od nekog decka koji je trcao za tobom u klubu i nosio ti pice.-dosao je odgovor.Znaci Robi mu je dao broj..hmm.
-ja sam Frida.Frida Stone.Ti si Rafael?-
-Frida..lijepo ime.da,ja sam Rafael.Moze kava sutra?-
-moze,kad?-potvrdila sam.
Odgovor nije dolazio.Lezala sa i buljila u strop.Svake minute bi provjeravala dali imam poruku ali-nista.Zatekla sam se u razmisljanju..»gotovo je!ovo je bila samo glupa pogreska.ower!nikad vise necu imati decka,sa 35 su biti neozenjena,bez potomaka,sa 90 cu brojati koliko mi je dijelova tijela ostalo sve dok ne...STOP.pretjerujem.sad mi je jasno.nemoze biti TAKO lose.»Opet sam brojala kukce na zidu.Ucinilo mi se da sam nesto cula pa sam skocila s kreveta.Rafael mi je konacno odgovorio.-sutra,17:00 u istom klubu u kojem smo se upoznali.-
-moze.-uzela sam knjige i,ako vec moram u zoru biti budna,bolje da radim nesto korisno pa cu citati za prijamni.Sve me vise hvatao umor a poruke nije bilo.Zaspala sam u trenu.
×××
Uzela sam budilicu koja je bijesno zvonila.12 sati.uf,cak sam spavala cetiri sata.I to je napredak.Imala sam uzasnu glavobolju.Ustala sam iz kreveta,zateturala i sjela na pod.Potegla sam pokrivac je je bilo poprilicno hladno a pokrai mene je pao mobitel.Bio je ugasen.Tek sam se sad sjetila Rafaela.Posegnula sam za punjacem i ukljucila mobitel.Imala sam 8 neprocitanih poruka!
1.-Cuj,nadam se tvom dolasku.Nemoj da te uplasi to sto se neznamo.Nema te zasto biti strah,ako zelis mozes nekoga povesti sa sobom ali nemam namjeru uciniti ti nista nazao.-
2.-ali zaista,vjeruj mi.-
3.-zasto neodgovaras? L-
4.-ali zaista se zelim naci s tobom.-
5.-izvrsno se ljubis.-pa dala sam sve od sebe(pomislih)
6.-eh,da.sasd je 8 ujutro a ja ti ovdje dosađujem.Spavas zar ne?Javi se.Pusa.-
7.-dođi brzo na sastanak kod mene.Cordel.-
8.-di si!?-
Cordell?Tamo cu se sigurno veoma dugo zadrzati pa moram obuci ono sto cu imati na sastanak s Rafaelom.
Stala sam pred ormar i tamo..stajala.Nisam imala sto obuci.Zapravo,imala sam ali mi se nista nije sviđalo.
Na kraju sam si obukla zuto crvene prugaste hlace i zelenu tuniku(u indijskom stilu bolje).Stala sam pred ogledala i zgrabila moju vrećastu torbu bez koje neidem nikamo.Zuta sa sarenim detaljima.Prije je pripadala Maggie,no sad je moja.
×××
Usla sam u Cordelovu kucu(sad smo svi imali kljuceve)
-ja sam!-povikala sam ali nije bilo odgovora.Osvrnula sam se po kuci.Stvari su bile posvuda.Od carapa,vesa sve do hlaca i maica.Podigla sam par komada odjece i shvatila da to nikako nemoze biti Cordelovo.Stvari su bile premalene a i neke od njih zenske.Provlacila sam se kroz svu tu silnu odjecu i krenula po stubama.
Neki predmeti sa zida bili su po podu a neki su bili okrenuti naopacke.Cordel je poznat po urednosti,otkud mu sad sav taj nered?Na rukohvatu sam ugledala maicu koju je Bob nosio na koncertu.
Dosla sam do studia i nasla decke.Robi je spavao pokrai pojacala,Bob je lezao pored bubnjeva a Jack je obgrlio njegovu grimiznu gitaru ponosno zvanu «Mad».
Iza mene porisuljao se Cordel obucen u kucni ogrtac grimizno crvene boje.
-Evo vidis kako je kad se tulumari do jutra.-prisao mi je i ponudio mi kapučino.Jasno sam vidjela podocnjake i umor na njegovom licu
-do kad ste bili u klubu?-
-do oko pola sedam smo bili u klubu,a nakon toga smo dosli doma.-
-pa sto ste pobogu ucinili ovdje?-
-hehe..dosli smo i preokrenuli cijelu kucu koliko vidis.Probali su si svaku sitnicu,svaku stvar ovdje.-prisao je stolici i ponudio mi da sjednem.
-a zenske stvari?-pitala sam sjedajuci.
-ja imam puno zenskih stvari.Neke su od mojih bivsih djevojaka a neke od klijentica.-
-kako to da nisi ozenjen?-na to pitanje napravo je neku cudnu grimasu
-ispricat cu ti jednom..a sad,prijeđimo na ono zasto si tu.-
-a da.moze.-
-sto ces ucuniti u vezi s fakultetom?-
-ja..neznam.Inas nekakvo resenje?-
-imam.mozda.-
-a?imas?-duboko sam udahnula.
-ali...-
-sto ali?-ipak postoji ali,u tome jeproblem?
-sve ovisi o tebi.Mozemo otici u _______.Tamo je veliki fakultet za tvoj smijer a i tamo mozemo imati studio.Vise puta sam tamo radio.-
-to je odlicno.kad idemo?-rekla sam u sekundi
-nisi shvatila-
-sve sam shvatila.ili ima jos neceg?-
-preseliti bi se morali.-
-pa?-
-i ti kao pristajes?samo tako?-
-a zasto ne?-
-mislili smo da ce to biti problem.-
-vi?-
-decki i ja-
-vi ste znali?kako dugo?-
-nedugo prije koncerta sam im rekao.-
-znaci tako..-pocela sam se histericno smijati.Zaista je pronasao resenje.Ovo je odlicno.Nisam se nadala boljem danu.
-jutro je,a bome i dobro.-culi smo glasove iz smijera gdije su Jack i decki spavali.Ustvari,Jack nije spavao,probudio se ali sa sigurnoscu mogu reci da ga sinosnja omamljenost nije prosla.
-Jack?-dozvala sam ga
-Sta se radi milo moje?-pokusao je otpjevati ali neuspjesno
-malo razgovaramo..-odgovorih
-..mili.-prekine me Cordel smijuci se
-razgovarate o cemu?-
-o faksu-bubnula sam
-i preseljenju u ______.-prekinuo meCordel
-kai ste odlucili?-
-odlucili smo da idemo.-
-selimo se??-klikne Jack tako glasmno da je probudio Boba.
Bob je ustao i spotaknuo se na Robija i srusio se na pod.Sada su vec zajedno puzili po prostoriji pokusavajuci ustati.Imala sam cast gledati tu predstavu i nismo se mogli prestati smijati stoljecima.
Cordel nas je prekinuo.
-ej ljudi oprostite sto vam kvarim zabavu ali moramo prijeci na stvar.-
-o cemu se radi?-Upitao je Robi ustajuci iz fotelje.Krenuo je po pice do malog sanka koji se nalazio u kutu sobe.Za njim je ustao Bob i tek sam sada primjetila da imaju obucene zenske stvari.Bob je imao traperice koje isprva nisu izgledale kao zenske.Bile su uske do koljena a onda su se izenadno pocele siriti i imale su na nogavicama i straznjim džepovima cvijetne uzorke.Bile su mu za trunku premale iako je veoma vitak.Robi je imao(pod svojom crnom vestom)rozu maicu na kojoj je bila nacrtana tratincica i nesto tipa»volim te,nevolim».Nasijesilasam se i nastavila pratiti razgovor
-stvar je u preseljenju.Frida je pristala i sad se samo trebamo spakirati i otici.Imamo tamo jako veliku kucu u kojoj sam vec boravio i mogu sa sigurnoscu reci da ce vam se svidjeti.Sto se tice toga koliko cemo ostati,nista neznam.Frida ce tamo studirati kao sto smo planirali i morat ce se nekako snalaziti uz sve te turneje i albume koje cemo snimiti.-zavrsio je svoje predavanje i pogledao me.Jack je bio prezadovoljan odlukom jer jedva ceka da se makne iz ________.
-a kada cemo ici?-vec sam planirala sto cu ponjeti
-za tri tjedna.-
-tri tjedna?okej.-
-jep,tri.nemoras si uzimat mnogo stvari.Tamo cemo te odvesti u soping.Ja castim.-
-eh ne.ja tamo neidem s vama..mislim,u soping.Samo vi kupujte,ja nisam za to.prvo cu otici kupiti par cd-a a zatim...-uzurbano je govorio Robi i pokusavao navesti jedan dobar razk'log zasto nebi isao s nama u kupovinu
-...e ne mladicu.Ti ces s nama.Pa pogledaj se kako si ocajan.Nosis zensku maicu staru 10 godina a hlace ni nemas.-tu je bio u pravu.Robi je bio u boksericama do koljena sa likovima Betty Boop.
-hitno ti treba nova odjeca jer ova nije za nista.-nastavi Cordel
-okok..idem onda.Mozda nađete nesto za mene.-teskom mukom je popustio.
-i to smo zavrsili..i,jeste se dobro zabavljali jucer?-
-nislis,danas?-rece Bob i pocne se smijuljiti.
Tada sam dobila poruku od Rafaela.
«Dođi u 17 sati pred park.Promjena plana,jel moze?potvrdi,priosim te.Nemogu docekati da te vidim.»
Nasmijala sam se,odgovorila i ponovo spustila mobitel u torbu.
-eh,Fidac.-rece Robi(koji je sjedio pokrai mene i obgrlio me)
-jucer si otisla kad sam ti dosao dati pice a onaj decko s kojim si imala malu romansu...-
-...uuuu FRIDA!!-narugaju se ostali.
-Nisam imala nikakvu romansu.-kazem sramezljivo.Valjda nisu primjetili crvenilo na licu?
-..ajme.pa nije ti bio za baciti tip.Tako si otisla,bilo mi ga je zao pa sam mu dao tvoj broj.On sam da nije puknuo od srece.A onaj drugi,sam se cerio.Valjda mu je to sto si tako otisla bilo vrhunski smijesno.-nastavi
-cekaj,da prevetim malo film.dao si mu broj?-upita ga Cordel zastraseno.Cak ga ni nije prekinuo.
-da.-
-hm,ovaj put ti se oprasta mali.al nikad vise...kako si znao da nije neki manijak?-
-pa..malo prije toga se Frida poljubila s njim.-kaze u svoju obranu i slegne ramenima kada primjeti moju facu.
-Frida!!tko je taj tvoj tajanstveni?-pocne me bockati Bob
-nitko tko vas mora zabrinjavati.ok?-jos sam se vise zacrvenjela.Bacila sam pogled na sat i vidjela da je deset do 17,sto znaci da bi trebala za deset minut biti pred Parkom koji nije nimalo blizu.Bit ce bolje da tramvaj ne kasni.Skocila sam i zgrabila torbu.
-ljudi moram ici,Zuri mi se.-
-netko poseban?-upita Jack
-mozda.-kazem bez osvrtanja
-jel to onaj?-nastavi Robi
-mozda-
-znaci jest?-Bob
-mozda.-
-ajde pšozuri!-Cordel se nasmije.
×××
Stavila sam mp3 u usi i otrcala do obliznje tramvajske stanice.Naslonila sam se na stup i pricekala tramvaj.Pitala sam se o cemu cu razgovarati s njim.Voli li stvari koje i ja?Koliko uopce ima godina?Jeli lud za muzikom?Zna li da sam one noci imala vazan nastup?Znali uopce za ZUZ-e?Ima li naglu narav?Jeli romantican?...Oh koliko pitanja!Do Parka ih se toliko nagomilalo..Neke mu ni nemogu postaviti.Vozila sam se tramvajom i razmisljala.Nisam ni primjetila da pored mene sjedi neka starija gospođa i zbunjeno me gleda.Valjda je mislila da nesto nije uredu samnom jer sam imala ZAISTA velike podocnjake.
Kad sam izasla iz tramvaja otisla sam u neki kafic(samo sam koristila njihov wc)i poravnala šminku.Shvatila sam da si je zapravo uopce nisam obrisala od sinoc i da mi se sva razmazala.Decki valjda nista nisu rekli jer je to njima cool.
Vec je bilo 17 i 20.Kad sam dosla do ulaza u park(velika polukruzna vrata,malo izduljena sa ruzama penjacicama i s velikim natpisom:Cvijetni park a pokrai,na raznim tabelama ispisane izreke povijesnih pisaca.)
Rafaela sam ugledala leđima okrenutog kako sijedi na jednoj od klupica i cita neku knjigu.Prisla sam mu straga i pozdravila.Nista.Pozdravim opent,no opet nista.Nisam valjda DOSLA KRIVOM COVJEKU? Duboko sam udahnula i potapsala ga po ramenu.On se brzo trgnuo i okrenuo.Primjetila sam slusalice u njegovim usima i sve mi je bilo jasno.
-oh.konacno.Kako si me prestrasila!Nisam te cuo jer sam slusao mp3.Mislio sam da neces doci.-ustao je i stavio mp3 u džep.
Bio je božanstven,onakav tip decka kakvog samo sanjati mozes.Imao je obicnu crnu maicu kratkih rukava i tamne traperice.Kosa mu je bila rascupana a Lice ostalio isto kao i prije 12 sati,samo s malim naznakama umora.
Stala sam pokrai njega i samo sutjela.Bilo mi je zaista neugodno.Osjecala sam se kao malo dijete.Ono crvenilo opet je provirivalo.
-i,kamo cemo?-uputio mi je upitan pogled(nasmijesio se također)
-..neznam..-konacno sam progovorila no nekako promuklim glasom.
-sto velis da odemo po kavu-pokazao je prema standu s kavama «za van».Tako je pisalo na tabeli.
-i zatim sjednemo na jednu od ovih prekrasnih klupica-ruka mu se okrene u smijeru reda klupica oko vodoskoka.Nisam se mogla ne sloziti.
-hh..o.okej.-promucah
Krenuli smo prema štandu da kupimo kavu.Gledala sam u pod i svako malo ga pogledavala.Bas je dobro znao sa takvim sramezljivcima kao ja.Ako sad nista ne ucinim ode doba provod.Neciu imati sanse kod njega ako cu samo stajati i tiho biti.Zakasljala sam i pokusala zapoceti razgovor.
-khm..Rafael?-
-da?-zvucao je jako veselo
-Koliko imas godina?-rekla sam u jednom dahu
-19,ti?-
-17-zastao je i pogledao me od glave do pete
-Znas,prilicno si lijepa.nebih nikad rekao da imas samo 17-sad sam i ja zastala
-zar su sedamnaestogdisn jakinje ruzne?-
-ne..samo,ti si posebna..-
-e pa ja ne bih rekla.-nasmijesila sam se(on također)
-cime se bavis?-upitao je kad smo dosli do standa
-meni kavu s mlijekom prosim,bez secera...kakvu ces ti?-
-meni obicnu.-
-pa,sad..pjevam.U bendu.Zuz,mozda si cuo?-
-Zuz,Zuz,Zuz...poznato mi je.Oni..tojest vi ste nastupali u ˇMagicu?ˇ-
-da.-
-cuo sam samo za vas.Nista drugo.-to me bas zacudilo.Ako nije cuo za nas znaci da nismo ni toliko poznati.To je zaista bilo nisko.Rafael je prasnuo u smijeh
-ah,da se samo vidis.Kakvo lice!To sam zelio vidjeti.Tvoju reakciju.Naravno da sam cuo za Zuzovce.Sad svi pricaju o vama.-prvo sam napravila neku facu pa ga potom udarila u rame i skoro prolila kave sto mu je davao prodavac
-jesi jedan!Inace,ne bavim se ja smo pjevanjem.-
-jos necim?-
-aha.slikam,pisem poeziju.Volim citati...-
-znaci svestrana si.-
-jesam..cime se ti bavis?-
-crtam pisem i citam.-
-znaci...ko ja?-
-aha,tako nekako.Volim poeziju,jako.-
Sad smo vec krenuli prema vodoskoku poplocanom stazicom.Oko nas je bilo zelenilo,grmovi ruza i razno drvece.Sad vise nismo ni trebali pitati nesto.samo kazes rijec i pocnes pricati o njoj koliko znas
-knjiga?-
-koja mi je najbolja?..da vidimo..Sabriel je odlicna.-
-poezija?-nastavi Rafael
-Zlatna knjiga americke poezije.Anbabel Lee.Vrhunska-
-Prije mnogo mnogo godina,
Ucarstvu kraj mora to bi
Djeva je zivjela koju su zvali imenom Annabel Lee-poceo je recitirati stihove pjesme.(pjesma se zvala Annabel Lee)
-s tek je jednom zivjela mislju...-zacuđeno sam nastavila
-da voli i da se volimo mi.-vjesto me prekine i poljubi.Nisam se mogla ni snaći a vec sam bila u njegovom zagrljaju.Izmakla sam.Zeljela sam nastaviti pjesmu i nije mi bilo do mazenja.
-Bio sam dijete i bila je dijete.-nastavila sam dalje
-U carstvu kraj mora to bi.-nadoveze se
-al vise no ljubavlju mi smo se ljubili-
-Ja i Annabel Lee-zavrsi.Jos nije skinuo ruku koja je bila oko moga vrata
-ovdje treba stati.Da ne pretjerujemo.-Predlozila sam a on je to prihvatio.
-zaista znas sto je dobro.-pohvalila sam ga.
-znas i ti.-sagnuo je glavu i poceo se cerekati.
-sto je?-
-nista-
-a daj!reci.-navaljivala sam
-jucer,dok si otisla,onaj tvoj prijatelj mi je dao tvoj broj i rekao nek te pazim.Nisam mislio da bi se mogli opet naci,zaista,mislio sam da si veoma umisljena jer si postigla toliko s tim bendom,i mislio sam da te frajeri opkoljavaju...-sad je vec ustao
-Reci mi,imam li sanse?-rekao je malo glasnije a ja sam se pocela smijati
-umisljena?-
-to je da ili ne?-
-mozda.-jos sam se uvijak smijala
-ali mi moras objasniti ovo s umisljenoscu.-
-sve cu ti objasniti,daj mi priliku.plis.-napravio je slatku grimasu i natrag sjeo do mene
-i nisam mislio da si umisljena,nego da nikad nebi bila s tipom poput mene.-
-a sto tebi fali?-
-ja ti necu brojati ovdje,to bi ti trebala znati.-
-tebi,po mojoj procjeni nista ne fali.-
-stvarno?-
-sigurna sam.-
- a drugi?-
-koji drugi molim lijepo?-
-nemoj mi sad reci da sam jedini koji..-
-..jesi.-nisam zeljela da nastavi recenicu.Bila sam svijesna da mi se nitko nije upucavao vec neko vrijeme.
-nemoguce.-
-100 posto moguce.-
-tu je nesto..-nije uspio dovrsiti recenicu jer sam ga prekinula i snazno ga zagrlila.Bilo je tako sladak..Samo je pricao i pricao.Glas mu je bio mekan i njezan.Pun vedrine i uzbzđenosti.Zeljela sam da prica,naravno,ali nisam si mogla pomoci.Nesto mi je govorilo da sam ga dovoljno upoznala i da je jedinstven.Poljubila sam ga.Usne su m usad bile nokako zacuđujuce slatke.Samo se smijesio(znala sam to!).
No,sto ce biti dok se odelim?
