Nebo

Piše nam ono od pamtivjeka
Tragove u obrisima iščitavamo
Da li je ono tvoje ili moje
Tko bi ga znao
Vidim kočije nebom tandrču
Nije kažeš to brodovi mi namiguju
Valu svjetlost obasjava
Puni ti životne baterije
Moje odraze mora ne lovi
njime brod ne plovi
Često iščitavam lavove u pustinji
Sve nekako sivo najavljuje
Jesen livadu išarala
lišća napretek
Zadovoljni smo ti ja
Živimo za ta čitanja
svatko svoju priču prepričava
obogaćeni tako zimu preživljavamo
u proljeće pričat će nebo
živimo dakle priče su
radost nam srca ispuni