MNOGO MI NEDOSTAJEŠ

Latice ruže su kao nijanse srca;
Pjesmom ti šaljem glas nutrine
U kojoj nečujno bdije nada, da

Sve će biti ispunjeno tvojim imenom

Bezopletost nema noge, ali trči
I odluke se tad ne donose...
Udahnimo miris lipe koji ispunja zrak
Pored rijeke, dok voda teče
I ispira kamenje naših rana,
U prostoru deset udaha;
Dok čekamo sreću da nas iznenadi,
Ne treba dati mjesta razočarenju

Slapovima s tvojih prstiju
Razmrsi moje kose i u njih
Utkaj poglede tvojih očiju

Viziji akcije treba dati prostora,
Jer sve ostaje samo san -
U kojem, venama sve manji protok

Akcija bez vizije, postaje noćna mora
- Sakrij me ispod očnih kapaka -
Nitko i ništa me neće odvratiti od tebe

Kapljice slane vode pale su
S oka naboranog neba -
Ujeda me moje vrijeme
I zub nostalgije

Umire tišina, a sa njom i ja.
#©®h.dž_Alma.. :)>