Sindikalna organizacija Zdravstvenog centra Kruševac

Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loše živi zar može jasno zapevati!

Zašto pesnik Miljković na početku i kakve to veze ima sa Sindikatom? Nikakve, ali ako ste postavili pitanje sa početka teksta, niste pažljivo čitali prošli Bilten J! Podsećam sebe na nekadašnjeg komšiju Bobu, sada sudiju u Beogradu, koji je, 1984.g., kao desetar u vojsci, poveo celu desetinu u Operu?! Tada nam je to bio vic. U medjuvremenu su mnogo krupnije i globalnije stvari postale vic.
Šta ima novo? Kao i uvek, ništa! Osim, možda, što je pao sneg (u ovoj zemlji i u ovom gradu to je uvek dogadjaj). Stvarno ne znam šta radi privatizovani Kruševacput i nije me, iskreno, ni briga što nam ulice liče na planinske staze. Malo mi žao što gacamo bljuzgavicu u sred Centra. Ne treba tu mnogo i nema veze sa menadžmentom. Matiću, ako mi doneseš lopatu obećavam da ću lično očistiti sneg ispred Službe u kojoj radim - do raskrsnice glavnog puta. Malo li je? Možda se trgnu i tvoji vitezovi sa kruga i očiste ostalo, a ne samo prostor oko GUZ-a. (Glavna upravna zgrada – ako neko ne zna ovu opštepoznatu skraćenicu). Ako neko kaže da se nije čistilo ni ranije, moraću da se pozovem na 1941. – kažu stariji da je kod Nemaca uvek moralo da bude čisto!
Idemo na izlet! Subota, 7 sati ujutro, ispred Kocke. Varvarin u 6,15 a Ćićevac 6,30 ispred svojih domova zdravlja. Vreme će u subotu biti divno za izlet. Kako znam? Pa jesam li vam, ne jednom rekao da je onaj gore član Sindikata?
Na jednoj slavi Generalni mi je, usput, rekao da će pozvati sve sindikalce na razgovor. Bio sam oduševljen. Stativa! Ne samo da nisam pozvan, nego mi nije odgovoreno ni kada ću biti pozvan na osnovu moje molbe (od pre par nedelja) za razgovor, jer sam smatrao da postoji par sitnica koje ne moraju da čekaju. Činjenica da su prethodna dva direktora uvek imala desetak minuta za razgovor sa mnom, može, ali i ne mora ništa da kazuje.
Svi očekuju da Sindikat nešto radi, a da oni ništa ne urade za Sindikat. Članovi čak ne bi ni članarinu da plaćaju jer im je „ekstremno velika, a ništa ne dobijaju“; direktori bi da postoji samo kad im treba da se nešto potpiše, dure se sto „se ćutalo“ kod prethodnika (zaboravljaju da smo mi jedini u poslednje 4 godine javno dizali glas protiv svake nepravde za koju smo saznali), a oni sami ne šalju ni dnevni red za sastanke na koje nas preko volje pozivaju; drugi sindikati bi da ukinemo paketiće „jer više nemaju smisla“, da ukinu nas, da nas napadnu, kad slabi i frustrirani ne smeju da napadnu jače; republičko rukovodstvo nerviramo što smo svoji. Stvarno smo loši, nekorisni demagozi LLL! A ipak nekako trajemo!?
Čujem da će Centar početi da radi profitabilno. Bravo! Da je neko pročitao Bilten 06/02 ili dopis Generalnom iz februara 2003. možda bi se setili i ranije. I sada nije kasno da se „ne izmišlja topla voda“ i da se jednostavno prepiše model po kome radi VMA. Moglo bi da uspe. Ipak, treba pošteno posumljati da, uz sadašnji Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i ostalim aktima koji govore o slobodnom dopunskom radu, i uz postojeći pravoslavni običaj „darivanja“ zdravstvenih radnika, da bilo šta takvo može da „pije vodu“.
Godinama unazad provlači se pitanje: „Kome onaj služi i ko je iza njega?“ Još od dana reaktiviranja kada je grupa veselnika na skupštini krenula da vrišti kako „neće komunjare u Centru“ i kada je jedan tadašnji kadrovik (nije on loš lik) krenuo da „zuji“ po Centru kako „DS napravi Sindikat“. Iako same sebi suprotne obe tvrdnje jasno govore o našim naravima. Ovo vam još nisam rekao misleći da je nepotrebno, ali, zašto da ne: Sindikat je vlasništvo ljudi koji su u njemu, a meni je čast što ga neki zovu Ivanovim; moja politička uverenja se nikada nisu čula u Sindikatu, niti će ikada, niti je to ikome dozvoljeno; služim g-dji Istini (onako kako je ja vidim); a iza mene stoji jedino donji deo mojih ledja, u narodu poznatiji kao dupe, koje mi signalizira da li može da izdrži onih žandarmskih 25 koji će kad-tad doći zbog „lude“ glave. Ne zanosim se komleksom Leh Valense, i znam da bi me u nekoj zaista ozbiljnoj akciji sledilo do 30 ljudi, od kojih bi natpolovična većina bila tu da vidi krv ... moju J!


Ivan, predsednik Sindikata