7.6.2006.
Danas mi u ušima zvoni ova pjesma:
Na pola puta
Hej, mnoge vatre sam ložio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.
I da znaš, dvije i po sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom za uvek...
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije,
sveske iz šestog b?
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?
I vidiš već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predjele.
Hej, čudne staze do uspjeha,
čvrsta vjera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad, ako postoji utjeha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.
I vidiš vec sam tu, na pola puta...
Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne...
I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače.
I vidiš već sam tu, na pola puta
I sve je dim
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predjele..
Na pola puta
NARODE NAPUNIO SAM DVAJEST PET..
Odo popit jednu..
