Can't forget but I don't remember what

<	lipanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

10.06.2008., utorak

Citat iz prethodnog posta... u napadu teskobe, praznine, sećanja, zaborava... glavni junak se hvata za glavu, misli da hoće da se rasprsne.

Poznat mi je taj osećaj, samo što mene fizički hvata negde ispod grudne kosti, tamo je ogromna rupa i sve sve sve hoće da se uruši u nju. Plašim se takvih trenutaka, ne želim da budem sam kad se dese, ne želim da je noć i da sam sam u stanu.

Čudno je kako se i ljubav i beznađe reflektuju na istom mestu, po vertikali ispod grudne kosti.

* * *

Dok je pričao između pesama, Nick Cave je glasom i nastupom izgledao sasvim drugačije od onog što sam zamišljao. Kakav mu je glas bio, a šta sam zamišljao, nema više šanse da se setim.

* * *

Svih ovih prolećnih dana ne pratim politiku. U stvari pratim, kao svako političko biće, ali onako usput. Ne nerviram se. Jedino osećam gađenje, pravo gađenje, toliko da ne pratim vesti na tv-u, ovlaš čitam novine, ne pratim forume, mnogo ređe i nevoljnije odlazim na vesti na sajtu b92.

Nisam u fazonu da kažem da je svejedno, ni da su svi isti, ni da bih glasao za radikale iz inata. Jednostavno mi se sve gadi.

Jedina stvar koja me je prijatno iznenadila je što su moji prijatelji sa sela na vrhu brda glasali isto kao i ja.

* * *

Kada je toplo, kiša uopšte nije smetnja.
U šumi je čak sparno, kao u tropima.
Ni noću nije hladno.

* * *

Prijalo je biti u brdima proteklog vikenda. Možda odem ponovo narednog vikenda. Možda se konačno odvažim da odem sam. Bez ikoga ko bi me spašavao od ponora ispod grudne kosti.

* * *

Život je pun užasa i hormona

Život je pun užasa i hormona i tako malo stvari je izvesno,
Tako mnogo neznano - ali užitak sjedinjavanja sa jednim bićem je nešto ludo,
Nešto neosporno. Stoga se nemoj plašiti da provedeš
Sate, čak dane, nedelje, pa i mesece, idući na razna mesta
I pokušavajući da nađeš osobu koja može da ti pruži najviše uživanja u životu
Kao što sunce pogađa vrh planina ali često više voli brežuljke,
Gde trgovine blešte u svetlosti što bledi i pluća čoveka izgledaju ispunjena srebrom. O užasi usamljenosti!
Napuštam svoj duh dok luta svetom i pokušava da nađe ljde
I da im kaže gde se mogu naći prekrasne žene.
Naravno, ti želiš neku sasvim izuzetnu.
Ipak, da bi je našao, možda ćeš morati da pogledaš vrlo mnogo njih, i još više da probaš,
Neke na svetlu, neke u mraku. Ponekad se za ljude organizuju orgije,
Možeš to da probaš, ali ja radije ne bih, čitav život je
Orgija, zašto se ograničiti na malu sobu, punu (verovatno)
Uglavnom sveta koji je emocionalno poremećen
Dok ti i ja nismo. Ako bo mogao da organizuješ svoju
Sopstvenu orgiju, mislim da bi ot mogl da bude nešto drugo. Ali
Odlutali smo od našeg predmeta.

Kennet Koch, prevod Vladimir Kopicl

- 00:42 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>