Nešto me vuče ka jarku tom, što ga nosim u srcu svom

<	veljača, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

13.02.2007., utorak

"Po drugi put ove tople i bezsnežne zime, mene strefi sneg golemi, po kome se niko ne batrgaše, jer sem mene po planinama malo koga bejaše."
(iz Sage o lomatanjima po Srbiji, godina 2007)

Već je prošlo desetak dana od lomatanja po Istočnoj Srbiji. Kad smo rešili da krećemo nazad, tako je počeo da pada sneg golemi. Nije mi bilo svejedno. Nisam vežbao postavljanje lanaca (ZA MONTIRANJE LANACA, POČETNI STAV!) pa sam, o lenjosti, odustao od montiranja, i odlučio da se uzdam u svoju vozačku veštinu i letnje gume. Niva je nestabilna poput šiparice, guzica joj vrcka u najmanjim krivinama, i potrebna je velika koncentracija da se stvari ne otmu kontroli. Po klizavom putu, a takav je bio, kočenje isključivo motorom, čak sa uključenom redukcijom da bi se imao veći dijapazon finih prenosa.

Ali avaj, posle opuštajuće kupke, očistih kola od snega, i krenusmo dalje. Još samo 120 kilometara od blaženopočivajućeg kreveta, a sutra je nedelja a ne ponedeljak, ima li veće miline (IMA NARAVNO). I pričaju meni saputnici: neko im reče u bazenu, ima tu negde vrlo oštra krivina, valja pripaziti.

Ali u toploj vodi opušteni mozak ne konstatuje ništa. Vidim samo kako neki auto mili polako, a put prav i snežan, ma šta tolko miliš, krenem da ga pretičem. Pretičem, ubrzavam koliko je moguće po snegu (jurimo 30), kad ono.... u trenutku se pojavi... lakat krivina. Na blagoj nizbrdici. Nema vremena, kočim iako od toga nema vajde, i klizim, klizim... tup... prednjim levim točkom u jarak. Onaj kog sam pokušavao da preteknem, u retrovizoru gleda budalu iz Beograda što ga je preticala kako završava u jarku, i laaagano i iskusno, odlazi dalje...

Druže Kiko, u šali sam obećao, da ću se setiti tvojih snežno automobilskih vratolomija. Slagao sam. Nije bilo vremena. Jedino na šta sam pomislio, bilo je: neeeee ovo nije moguće... o rodi majka kretena i dade mu ... moje ime!

Iza mene je išao još jedan terenac iz naše male ekipe, čiji su putnici sa nevericom posmatrali tragikomediju koja se odvijala pred njihovom očima. Oni su me izvukli, posle pola sata jebavanja po snegu. Svi smo stigli kućama pola sata kasnije nego što je trebalo, smrznutiji i popizdnuti. O, jebo sebe, i jarak, i magnetnu privlačnost što me je odvukla ka dotičnom!!!

- 00:00 - Komentari (7) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>