Marketing
Nešto me vuče ka jarku tom, što ga nosim u srcu svom
"Po drugi put ove tople i bezsnežne zime, mene strefi sneg golemi, po kome se niko ne batrgaše, jer sem mene po planinama malo koga bejaše."
(iz Sage o lomatanjima po Srbiji, godina 2007)
Već je prošlo desetak dana od lomatanja po Istočnoj Srbiji. Kad smo rešili da krećemo nazad, tako je počeo da pada sneg golemi. Nije mi bilo svejedno. Nisam vežbao postavljanje lanaca (ZA MONTIRANJE LANACA, POČETNI STAV!) pa sam, o lenjosti, odustao od montiranja, i odlučio da se uzdam u svoju vozačku veštinu i letnje gume. Niva je nestabilna poput šiparice, guzica joj vrcka u najmanjim krivinama, i potrebna je velika koncentracija da se stvari ne otmu kontroli. Po klizavom putu, a takav je bio, kočenje isključivo motorom, čak sa uključenom redukcijom da bi se imao veći dijapazon finih prenosa.
Ali avaj, posle opuštajuće kupke, očistih kola od snega, i krenusmo dalje. Još samo 120 kilometara od blaženopočivajućeg kreveta, a sutra je nedelja a ne ponedeljak, ima li veće miline (IMA NARAVNO). I pričaju meni saputnici: neko im reče u bazenu, ima tu negde vrlo oštra krivina, valja pripaziti.
Ali u toploj vodi opušteni mozak ne konstatuje ništa. Vidim samo kako neki auto mili polako, a put prav i snežan, ma šta tolko miliš, krenem da ga pretičem. Pretičem, ubrzavam koliko je moguće po snegu (jurimo 30), kad ono.... u trenutku se pojavi... lakat krivina. Na blagoj nizbrdici. Nema vremena, kočim iako od toga nema vajde, i klizim, klizim... tup... prednjim levim točkom u jarak. Onaj kog sam pokušavao da preteknem, u retrovizoru gleda budalu iz Beograda što ga je preticala kako završava u jarku, i laaagano i iskusno, odlazi dalje...
Druže Kiko, u šali sam obećao, da ću se setiti tvojih snežno automobilskih vratolomija. Slagao sam. Nije bilo vremena. Jedino na šta sam pomislio, bilo je: neeeee ovo nije moguće... o rodi majka kretena i dade mu ... moje ime!
Iza mene je išao još jedan terenac iz naše male ekipe, čiji su putnici sa nevericom posmatrali tragikomediju koja se odvijala pred njihovom očima. Oni su me izvukli, posle pola sata jebavanja po snegu. Svi smo stigli kućama pola sata kasnije nego što je trebalo, smrznutiji i popizdnuti. O, jebo sebe, i jarak, i magnetnu privlačnost što me je odvukla ka dotičnom!!!
Post je objavljen 13.02.2007. u 00:00 sati.