Znam da bi trebala nešto napisati. I da bi to napisano trebalo biti smisleno. Al neće. Teško je opisati što sam sve doživjela, vidjela, osjetila... I nikako ne bi to mogla vama približiti. Jer sve to... to se jednostavno mora vidjeti. Različite kulture, ponašanja, ljudi... Sve je to posebno i drgačije. Predivno.
Ali... šetajući po svim tim ulicama svih tih gradova, shvatiš koliko ti zapravo dom nedostaje. Sve je to divno i krasno, ali doma je nekako uvijek najljepše. Iako sam silno htjela opisati kako mi je bilo, sada mi riječi jednostavno ne dolaze. Možda nesvjesno želim sve to zadržati u sebi...
Još samo 3 dana i opet putujem. Ovaj put na maturalac. U Španjolsku. I da, vama koji mi zavidite na silnim putovanjima - sve je to divno, krasno ali umara. Jako umara. Ma... ja se svemu tome svejedno jakoooo veselim. I jedva čekam Barcelonu. Ah...

Danas pada glupa kiša. A i moje raspoloženje kao da je palo radi toga. Živcira me. Hoću sunce.
Agrh, nemam inspiracije... oprostite.

Vratih se doma. Živa i zdrava.
Puna novih dojmova.
Vratim se, a telefoni u kvaru.
Tjedan dana bez interneta. Smrt.
Ipak... preživila sam. Nekako.
Ako mi se bude dalo, možda stavim par fotki iz S.F-a.
Možda.

A sad opet odlazim.
Kao da niti nisam bila doma.
Idem u našu blaženu Europu.
Pariz, London, Edinburg, Glasgow, Brest, Lyon, Milano.
Autom. Starci, bratić i ja. Veselica.

Oprostite što ne pišem.
Mogla sam pisat dok sam bila u S.F-u,
al nisam imala volje. A ni vremena.
Ni sad me neće bit dva tjedna.
Al se nadam da ću ipak ulovit malo vremena.

Budite mi pozdravljeni.
Sad idem jest muffine (: