Ajme, kako je sinoć bila luda noć (ja sam momak na lošem glasu o ovom gradu, a tko si ti!?)... Uglavnon priji iz razreda je bija rođendan, nakupovali smo pića i otišli pit... Usput smo i pivali i atmosfera je bila zakon... Svašta se nalazilo na našem repertoaru... Hajdučke, Bijelo Dugme, Azra, Nola, Film, Prljavo Kazalište... I svi smo baš uživali... Još je pozicija bila savršena... U šumici iznad jedne gradske plaže... Pogled je bija savršen dok se srebro punog miseca rasipalo po morskoj modrini, a ekipa se ludilo zabavljala...
Al tamo negdi oko 10 smo ja i ovaj jedan prijatelj otišli ća jer smo išli na koncert... Tribute to Bijelo Dugme... Iskreno, i nisan najveći fan... Al znam dosta pisama, a neke me znaju i rasplakat tipa Lipe cvatu, Loše vino, Sanjao sam noćas da te nemam, Đurđevdan, Padaju zvijezde, Za Esmu, Sve će to mila moja...
Hodali smo pola sata i za to vrime smo pričali... Prvi put baš otvoreno... Rekli smo jedno drugom o mišljenje o onom drugom... I osjećala san se ispunjeno... Baš mi je to godilo, tako pričat s nekim... Da to bar češće radim... Možda bi puno manje bilo nesporazuma… Iako su neki i moju otvorenost krivo skužili kasnije pa me to dovelo u neugodnu situaciju… Tako da opet ne znam…
Skupili smo još jednog prijatelja i došli do kluba Stop… Malo sidili, pili ono šta nan je još ostalo… I ušli unutra oko 10.50 jer je do 11 bilo besplatno piće s kuponom s karte…
Uzela san pivo i otišla potražit Oneuma… Heh, pričam ja sa njim, pričam (a upoznala sam i njegovog brata, hrvatskog Jimmyja Pagea ), a onda se dogodilo nešto šta nije ni meni jasno... Prvo sam nekako prolila piva iz čaše... Svi su mi se cerili... Aj dobro, nema veze, toliko san već popila da to nije bilo važno... I pričam ja, pričam, i kako imam običaj da mlatim rukama okolo, odjednom mi klizne čaša iz ruku i prolije se sve... Još mi nije jasno kako mi je to uspilo... E tad mi je već bilo neugodno... Srićon da nisan ništa zalila osim Oneumovih patika... Skužaj...
Uglavnon, počeja je koncert, a ja sam otišla do svojih iz razreda, al ova dvojica su bila ukomirana, a ja sam pucala u smija svaki put kad bi mi slučajno Oneum upa u vidokrug... Ža mi je šta mi je crkla baterija taman kad san ga išla slikat (u biti, blicnija je aparat, al se onda izgasija, i slika nije spremljena!), jer bilo je prekomično... Prvih uru je samo staja i snima kameron dok su svi oko njega skakali...
Bilo mi je dosadno pa san otišla do ekipe iz kafića u koji izlazim.. Ludo, ludo je bilo! Plesali smo i izvodili gluposti, derali se ko luđaci, ljudi su nan se okolo cerili...
Malo san plesala, puno više stajala, al ono... Nisan baš bila u raspoloženju cilo vrime... Bilo je pisama kad bi samo stala i mislila na momka... I razmišljala zašto razmišljam o njemu... Jel mi se čini il mi je ipak stvarno stalo do njega? Zašto san bila glupa i odbila ga kad se ponudija da idemo zajedno na koncert? Ma mislin, znan da on to ne sluša, zato ga i nisan tila mučit, a i znala san u kakvom ću bit stanju... Al opet, bilo bi lipo činit maraton ko neko dvoje isprid mene...
I tako koncert je završija, taka me Clea :D, a onda i ja njega, pa se okrenija pa smo mu ja i Oneum mavali (i tu te vodim, 2:1 za mene ). I Oneume, kad si ti otiša, bila je pisma Nakon svih ovih godina, al to je bilo to... Ostala san još malo jer su puštali neku muziku s ovon dvojicon šta ih znan... Oni su ostali još, al se meni više nije dalo...
Budući da je mojih većina otišla sredinon koncerta, a ovi iz kafića su išli na misto di se meni nije dalo ić, lijepo se uputih sama kući... A ja ne živim u Splitu nego u gradu do.
Spuštala sam se dobrih pola sata do centra grada, a onda i 10 min do ove jedne stanice da vidim imam li brzo koji prvi bus (ako nema, doma pjehe )... Heh, bija je jedan, al tek za pola sata, u 4...
Kako mi se spavalo i bilo mi ladno, sidila san na stanici i zamalo san zaspala... Zanimljivo kako je taj bus bija pun ljudi... Srela san i jednog susjeda i išla sa njin doma... U 4.30 san bila u krevetu... I mislila se dignit ujutro u 8 na izbornu... Probudila san se u 7.30 jer je mačka skočila na mene, skužila da nema šanse da se dignen za po ure, isključila alarm na mobitelu, navukla deku preko glave i spavala do 1...
A sad opet idem vani za koju uru... I vraćam se zadnjim, a ne prvim! Nije me baš impresionirala šetnja gradom po mraku dok luđaci sviraju iz auta, neki i staju, a policajac iz kombija vrti rukon di ću ja, šta radin tu...
|