Opet san mislila napisat post o tome kako san upala u besmisao svega, al neću… I to mi je besmisleno… Otresat se na ovin stranicama…
Al, stvarno, ne znan koliko sve ovo skupa ima neku poantu..?
Pričice mi se trenutno ne pišu… Ja pišem i pravim se da nije rič o meni, vi se pravite da ne znate da je rič o meni, i tako u krug… Zavaravanje više nije u igri… Jer se čuda ne događaju… Jer me neka dobra vila neće sutra pritvorit u miss svita i neću njega očarat svojon lipoton…
Njemu uopće nije stalo do mene… Bar ne na taj način… Odustajem od svih snova, svih nada… Život nije bajka, nije neki prokleti film s happy end-om…
I da, trenutno san loše volje i u crnom sam razdoblju, misli se loše množe, sve mi ide na živce, čini mi se da su sva prijateljstva koja imam lažna, da niko ne kuži ništa… Više se ni zezat ne znan kako Bog zapovida, kad mi neko nešto kaže šta mi ne odgovara, automatski ušutim i zamalo počnem plakat.. I onda se naljutim sama na sebe… Komplicirano je to… Nadam se da će me brzo proć, al ne virujen…
|