Na putu za Rajski Grad

Ukočen vrat, desna noga pod hrpom leda… Opori miris mente Deep reliefa dopire sa desnog ramena… Ogromna modrica ispod livog oka i na desnom bedru… Natečen gležanj desne noge… Nabijen srednji prst live ruke…
Udarci u rebra, podapete noge, štipanja, zavrtnja ruku, guranja u skoku i kontri… Nije to nikad mogla razumit, koliko god dugo igrala i trenirala…
Al vridilo je svih batina svih tih godina… Možda ima iskrivljenu kralježnicu i zglobove koji reagiraju na promjenu vrimena, al to ništa nije važno… Sport, bilo koji, pruža takvo zadovoljstvo ka rijetko šta… Za nju nema boljeg osjećaja od izlaska iz dvorane s dresom natopljenim znojem nakon dobro odrađene utakmice ili treninga… Pljesak dvorane i čestitike suigračica i trenera joj znače više od svega…
….
Prošla je koja godina, ona je prestala trenirat… Rame više nije moglo izdržat, pohvale su bile sve rijeđe jer se trener prominija, gurani su drugi u prvi plan, sve se polako počelo raspadat… Nije to napravila zbog škole, ka šta ih je puno mislilo, nikad to ne bi napravila, rukomet je uvik bija na prvom mistu, isprid škole i isprid nje same… Al nakon nekoliko godina nakupljanja sveg tog bisa i razočaranja, morala je puknit… A sad… ža joj je… A i nije… Mogla se vratit… A nije…
Straj je da bi samo sada potvrdila da u biti nikad i nije bila neka veličina ka šta je mislila… Ka šta su i neki drugi mislili… Možda je vrime prigazilo…
Njen dan se sastoji od sidenja pred ekranom, sidenja u školi i ležanja na krevetu i pred televizijon… Nema više slanog znoja koji joj klizi niz lice, sreće zbog zabijenog gola, osvojene medalje… Sve je to daleko iza nje… Čini se davno… A prid njon je još jedno lito… Koje će po svemu sudeć, bit prazno ko i čitava godina… Neće se snać sa tri miseca bez dizanja, bez obveza… Prvi put nakon toliko godina.. Ne vidi smisao svojih dana… A reć će da joj je drago jer se ne mora dizat ujutro u rano zoru i trčat dok ne dehidrira, ić u teretanu i radit dok je ne zabole svi mišići, beskonačno skakat u šuteve dok ne padne na pod od iscrpljenosti… I uvik će zamalo počet plakat, a niko to neće primjetit…
Nema više sriće, al ostala je bol, fizička, al i ona psihička… Tupilo, praznina…

WHAT KIND OF PUPPY IS RIGHT FOR YOU ?



SIBEREAN HUSKEY

YOUR DOG IS A SIBEREAN HUSKEY

Ponoć odzvanja… Sam Vrag je doša u ovaj grad… Lebdim ulicama, lako i polako… Moj prisutstvo osjećaju svi kad im se približim… Gledaju u mene prodorno, prestrašeno.. Bojte se, smrtnici, ništa mi ne možete! Ja sam nepobjediva, ja san moćnija, ja iman toliko toga šta vi nikad nećete!
Moj trg je neizbrisiv, osjeća se dugo… Svi gledaju za mnon… Neka, neka!!! Znajte da sam tu, i da ću uvik bit tu… I nisam jedina od svoje vrste! Ima ih još, koji su došli prije mene i tek će doć kad spoznaju lipotu koju san ja tek nedavno… Mmmm, koji dobar osjećaj… Mogu poletit negdi visoko, negdi daleko… Uživan u tom osjećaju… Osjećan se opako kako nikad nisan… Niko ne može do mene… Ne može me povridit, njihovi pogledi koji su me prije ubijali, sad me jačaju… Ja se hranim njihovim strahom ko vampir krvlju…
U jednom trenu sam se čak i pošteno nasmijala, gromko i razuzdano… Hodam, hodam, i ide meni u susret buldog koji nije na lancu… Idem i ja prema njemu, jer ja se ne bojim ničega… Pogledan ga u oči … U jednom čudnom trenu on odskoči i zaobiđe me u velikom luku, cilo vrime gledajuć u mene…
Dolazin na misto koje nazivam domon…
„Bog, mama, evo me…“
Skidam slušalice mp3-a… Zvuk Iron Maidena i pisme „The number of the beast“ polako nestaje, ulazin u sobu… Skidam sa sebe lančiće, narukvice, lance… Moja odjeća… Crna majica i crne hlače… I čizme… Zbog kojih mi se svi smiju… Da, kraj petog miseca je, sunce prži, al to me nije briga, ja ih nosim… Zavlačim se pod hladne plave lancune… Nema više muzike, nema odjeće… Al ja sam još ja, snažna i čvrsta… Taj osjećaj zadržavan dugo, dugo… Sve do prvog razgovora s ljudima…

What Kind of Wings Does your Soul Possess?



Gargoyle Wings

Your soul posesses Gargoyle Wings! You are a lonely soul seeking solace in solitude. You spend many hours brooding. Your pessimistic outlook makes the more joyous beings feel gloomy and depressed. Like a Gargoyle you sit and watch while time rolls on.

Datum i vrijeme prvog posta: 18.11.2005. (21:31)
Ukupno postova: 34 (s ovim 35)
Prosjek postova po tjednu: 1.4
Prosjek postova po mjesecu: 5.7
Mjesec s najviše objavljenih postova: travanj, 2006. (6 postova)
Mjesec s najmanje objavljenih postova: veljača, 2006. (2 postova)
Najveći broj neaktivnih dana između postova: 15
Broj dana bez postova: 146
U koje doba dana najčešće pišete postove: navečer (16 - 22 sata)
i tijekom noći (22 - 7 sati)
Ukupno riječi u svim postovima: 3170
Prosjek riječi po postu: 94

Ukupno komentara ostavljenih na vašem blogu: 650
Prosjek komentara po postu: 19.1
Najviše komentara po postu: 42


Ovo je statistika proteklih 6 miseci... Blogu polugodišnjica, meni brzo (za dva dana, 20. svibnja) rođendan, još neke stvari na tapetu...
Aaaa, baš se sve nekako poklopilo... Konačno se nešto događa u mom životu... Dok škola sve dublje tone... Al valjda to tako ide...
Pala je i nova frizura nakon valjda kojih 7 godina, kaže seka da joj skroz slatko izgledan... Ajde da i ja to jednom čujem...
Užasno san sebi izgledala, al evo se sad navikavan pa se i meni sve više sviđa...
I, eto, fala van svima koji se ovde pojavljujute, komentirate...
Kad san tek počinjala blog, činilo se da je osuđen na propast i da neće dugo trajat... A danas... Ha, pa može se reć da sam sasvim uspješna!

Wut Unicorn r u



Mystic

u luv 2 cast spells and be way out there

Ne mogu nać riči da opišen osjećaj koji vlada menon… Predobro, preludo…
Hiperaktivna san, jedva ovo pišen, a moran se nekako smirit, sestra će me za po ure potirat leć… Ne znan di san, ne znan šta san… Ono, čista ekstaza!!!
Malo stvari može tako djelovat na mene… A jedna od njih je i::: T.B.F!!!!!!!!
Aaaaaaa, taman san se vratila sa koncerta na Gripama… Bile smo ja i Rockerica, još san upoznala i jednu ludilo ekipu, jednog super lika čiji je prijatelj dobija na izvlačenju propusnicu za backstage i pristup neograničenoj količini piva… A ima li išta važnije od toga?!?! Na koncertu TBF-a ima, al eto, i to je važan segment…
Tako je dobro bilo, ne znan kako da to opišen ričima… Kako su svi bili uživljeni na Nostalgičnu, skakali na Šareni artikal, urlali na Herojixe, Papilovu, Guzice i sise, Tobogan, Esej, Alles gut, Super gut, UV zrake… A tek starije stvari: Moj um pali, Obračun kod Hakikija, 3-logija jada, Sve se vraća, sve se plaća, Od*eb je lansiran, Malo san maka, Skener, Život je lijep, Slobodan stil…….. Mmmmm… Svaku rič san pivala sa njima, skakala di god se moglo, tresla glavon…
Na početku se činilo da nema nikog dok je bila predgrupa, prvih uru i po… Šteta, bili su likovi dobri… ST!llnes… Al onda kad su TBF-ovci počeli prašit… Masu svita se skupilo… Barem onoliko koliko na Hladnon Pivu…
Bilo je predobro!!!!! Nije mi smetalo ni šta su me čizme polako počele ubijat, ni šta me neko zalija pivon od glave do pete… Ustvari, ostvarija mi se životni san: da se kupan u pivu!!! ŽIVILI!!!!!!!

Mislila je da je najgora stvar kad si ostavljen… A onda je shvatila da je još gore ostavit nekoga… Nekoga do koga joj ipak nije stalo… Ali on je njoj reka da njemu je do nje… Prekasno… Odluku je već bila donila… Sve mu je rekla u facu… Možda zvuči okrutno… Al morala je to učinit…
Osjećala se ka divlja zvir u kavezu… Zarobljena u nečemu šta ne želi… S osobom s kojom ne može bit ono šta je…
On misli da je ona draga i simpatična cura… To je samo zato šta je on tija da ona bude takva… I nije joj bija problem… Ne u početku… Ona takva nekad i je… Al ne cilo vrime… Ona se želi zezat kad je pukne, izvodit gluposti… A on je ne zna takvu… I sad je prekasno da počne iznova… Ne da joj se… Da mu je bilo prije stalo do toga, upozna bi je skroz… Ona zahtjeva ljubav, ali i zabavu…
Ona voli ravnotežu, kad ima i jednoga i drugoga, drukčije ne može funkcionirat…
Tužna je jer je povridila jednog dragog i simpatičnog momka… Ža joj je… Al ide dalje… Ona je divlja…….. Sad konačno može na vlastitin krilima letit… Ona stvarno leti!!!! I sritna je zbog toga… Niko joj sad više ništa ne može…
Ža joj je njega, al nać će on lako drugu curu, nju će zaboravit, slijedećoj će pričat o njoj isto šta i o prethodne dvi…
Bolit će ga, zna, reka joj je i sam… Ali i to je iživciralo… I šta joj sad cilo vrime šalje poruke, zove je… A prije nije toliko…
A ona ima samo jednu želju: da je pusti letit na miru… Samu, slobodnu, nesputanu, sritnu…..

Your Secret Guardian Faerie



Water

Your guardian faerie is a water faerie, featured by love and cures appear in seas, rivers, fresh water brooks, falls and clouds. Their aspect varies depending on their habitat. They are a very receptive energy and they love to sing to attract admirers. They are the ones channeling natural river beds. They crave attention and love music. They are creative and graceful.