Na putu za Rajski Grad

Ukočen vrat, desna noga pod hrpom leda… Opori miris mente Deep reliefa dopire sa desnog ramena… Ogromna modrica ispod livog oka i na desnom bedru… Natečen gležanj desne noge… Nabijen srednji prst live ruke…
Udarci u rebra, podapete noge, štipanja, zavrtnja ruku, guranja u skoku i kontri… Nije to nikad mogla razumit, koliko god dugo igrala i trenirala…
Al vridilo je svih batina svih tih godina… Možda ima iskrivljenu kralježnicu i zglobove koji reagiraju na promjenu vrimena, al to ništa nije važno… Sport, bilo koji, pruža takvo zadovoljstvo ka rijetko šta… Za nju nema boljeg osjećaja od izlaska iz dvorane s dresom natopljenim znojem nakon dobro odrađene utakmice ili treninga… Pljesak dvorane i čestitike suigračica i trenera joj znače više od svega…
….
Prošla je koja godina, ona je prestala trenirat… Rame više nije moglo izdržat, pohvale su bile sve rijeđe jer se trener prominija, gurani su drugi u prvi plan, sve se polako počelo raspadat… Nije to napravila zbog škole, ka šta ih je puno mislilo, nikad to ne bi napravila, rukomet je uvik bija na prvom mistu, isprid škole i isprid nje same… Al nakon nekoliko godina nakupljanja sveg tog bisa i razočaranja, morala je puknit… A sad… ža joj je… A i nije… Mogla se vratit… A nije…
Straj je da bi samo sada potvrdila da u biti nikad i nije bila neka veličina ka šta je mislila… Ka šta su i neki drugi mislili… Možda je vrime prigazilo…
Njen dan se sastoji od sidenja pred ekranom, sidenja u školi i ležanja na krevetu i pred televizijon… Nema više slanog znoja koji joj klizi niz lice, sreće zbog zabijenog gola, osvojene medalje… Sve je to daleko iza nje… Čini se davno… A prid njon je još jedno lito… Koje će po svemu sudeć, bit prazno ko i čitava godina… Neće se snać sa tri miseca bez dizanja, bez obveza… Prvi put nakon toliko godina.. Ne vidi smisao svojih dana… A reć će da joj je drago jer se ne mora dizat ujutro u rano zoru i trčat dok ne dehidrira, ić u teretanu i radit dok je ne zabole svi mišići, beskonačno skakat u šuteve dok ne padne na pod od iscrpljenosti… I uvik će zamalo počet plakat, a niko to neće primjetit…
Nema više sriće, al ostala je bol, fizička, al i ona psihička… Tupilo, praznina…

WHAT KIND OF PUPPY IS RIGHT FOR YOU ?



SIBEREAN HUSKEY

YOUR DOG IS A SIBEREAN HUSKEY