Na putu za Rajski Grad

Tiha zvjezdana noć… Dvoje ljudi mladih ljudi šeta u prelijepoj lipanjskoj noći… Šapuću si riječi koje samo ljubav može izvući iz njih… Jedan pogled u oči i znaju da sve ono što čuju je istina… Nema više varki, nema više laži… Našli su ono što su tražili, ono čemu su se nadali, ono zbog čega su strepili…
Kako to sada jednostavno izgleda… Naći pravu ljubav… Puno srce, duša koja je dobila krila… A toliko patnje, boli, suza da bi se došlo do toga… A sve zbog nerazumijevanja, stidljivosti, neznanja i nesigurnosti…
Prešli su i preko svega toga, uspjeli su, smogli su hrabrosti… I nadali se da će ono što će doći na kraju biti vrijedno svega toga… I nisu pogriješili… Da, ljubav je sad tu, još jača jer znaju koliko su se morali boriti da bi došli do nje…
Vrijedilo je… Da, vrijedilo je svake suze, svake neprospavane noći, svih dana zatvorenih u sobi, svih depresivnih misli…
Sad su sretni… Zajedno nasmiješeni gledaju nebo… Pada zvijezda… Ali oni nemaju nikakvih želja… Sve što žele je tu u njihovom zagrljaju… Nekom drugom ta želja više treba…
Sve njihove želje su ispunjene, a život im je još jednom pokazao kako nikada ne treba odustati niti pokleknuti pred strahom… Treba riskirati, pokušavati… Jednom će se i uspjeti…



*I kakve su vaše misli nakon ovoga???

Ha! U krivu ste… Ovo je bio tek čisti SF/filmski happy end…

Ja sam kukavica… S nekim stvarima se ne kockam...*

What Aura Colour Are You?



Purple

Purple auras express psychic awareness and Spirituality. You most probably have your own faith, and you believe what you believe. You have a connection to the Gods and the world around you, including the Universe.

Krvave suze teku večeras niz moje lice… Prazno srce… Samoća pritišće kao nikad prije… Sama, a okružena ljudima… Isključen mobitel... Ne zovite, ne pitajte gdje sam… Večeras ne želim reći ni riječi… Želim nijemo plakati, ne želim da me itko tješi, prepustite me mojoj tugi koja svakim trenom raste… Svaka nova misao para srce i tjera duh sve više da klone…
Mladost… Što ona znači umornoj usamljenoj duši..?
Plakati… Plakati… Plakati!!!
Pustite me da plačem zauvijek…
Krvave su moje suze zbog boli koju osjećam… Veća je no ikad, toliko toga nakupljeno, a više ne znam kako se s njom nositi… Preumorna sam za nove bitke, želim počinuti…
Nečiji glas pokušava doprijeti do mene… Pravim se da ne čujem… Ignoriram vanjski svijet… Glas je utihnuo… Ne vrijedi više pokušavati… Nema spasa za mene… Pusti me!
Noćas mi treba nešto jače od sna… Nešto da me uspava tisuću godina… Možda i zauvijek… Vječnost mi ništa ne znači… Možda tek ona uspije okrijepiti moju dušu…
A sad samo želim spavati… Ali bez snova, molim… Dosta mi je sanjanja… Dosta letova kad znam da iza svakog slijedi pad… Ne mogu se više dizati… Moja krila nisu otporna… Udarci me bole kao nikad…
Spavati… Spavati… Spavati!!!!
Pustite me da spavam zauvijek…

What kind of Vampire are you?



LONER

Obviously you don't like to be around anyone, very rare to be near someone you won't kill because they don't ask you any questions. You'll kill anyone for any reason. And who are you to want someone at your side to slow you down.

Evo da i ja jednon pišen o nečem u svemu svi trenutno pišu… Kraj školske godine… Al o ocjenama neću…
Zadnji dan je palo kupanje na Baćama i to u robi… Pozdrav Jasni, Nađi i Ivani! Hehe, kako su nas ljudi blido gledali… Nas 4 totalno obučene i samo PLJAS! Lagani skok u more…
I onda smo se ja i Nađa (vidiš, već te drugi put spominjen! ) jedno 4 ure pržile (sad san još tamnija!!!!) na suncu da se osušimo da bi meni na kraju u tom kafiću osta mobitel… Al ionako san se ubrzo vratila po njega jer smo se našli isprid škole u 8…
I onda na misto di je bilo masa ekipe… Ja i njih par smo planirali noćno (ovaj put san ponila kupaći i još robu u kojoj san se tribala kupat), al nije bilo ništa od toga jer je bija razlaz s plaže zbog alkohola, policije i tako to… Otišli smo tu blizu di je bilo još više ekipe… Iskreno, meni je bilo dosadno jer su oni svi bili pijani ili napušeni već u 10.30 , a ja san odlučila da ovaj put sebi neću dozvolit da se napijen…
I nisan, pa san 10.30 gledala kad će više 11.30 da oden na zadnji bus doma iako san planirala ostat do ujutro…
Ipak, oko 10.30 mi je zazvonija mobitel.. Zovu dvojica prijatelja sa jednog foruma, koje ono, znan i uživo, al smo se vidili i pričali par puta face to face… I ja oden od svojih (sumnjan da je iko i primjetija) i nađen se s ton dvojicon… I šetamo mi tako i pričamo i upadne meni ovaj trizni kako bi mu baš dobro leglo jedno kupanje… I ja ga nagovorin da odemo se bacit iako on nije ima kupaći, pa se skinija samo u bokse... Moje Bože, prizora!
I mi trk priko pjeska u more… Šprintali smo dosta i onda samo zaronili… I cerili se ko ludi… Sprdavali, zezali… Predobro je bilo… Al smo onda morali brzo izać jer je i meni i njemu bija bus… Ovaj treći je otiša nazad svojoj ekipi, a nas dvoje na stanicu… Bus mi je pobiga isprid nosa, al ima jedan kasniji koji mi staje dovoljno blizu pa san se s njin vraćala kući…
Al taj prijatelj… Ne znan… Ne mogu virovat kako je momak drag, jednostavan… Baš jedan od onih koje biste tili imat za prijatelja i u čijem se društvu osjećate super… I tako je pametan! To isto ne mogu virovat… A po ženskih iz Splita mojih godina luduje za njin i sve su ljubomorno gledale u mene… A ja i on se cerimo čitavo vrime dok nas svi blido gledaju…
I još kad mi je reka da je s njima bija neki prijatelj koji je cilo vrime pita jel može ić s njima da upozna tu Lass (bija je pijan i lik je uživljen u ženske)… A ja mu upadnen da je bolje da nije doša jer bi se gadno razočara… On me blido pogleda, zagrli me, pogleda u oči i kaže mi nešto zbog čega se i sada osjećan bolje… Ne brinite, samo prijateljski kompliment…
Al stvarno se moran više družit sa njin da mi digne samopouzdanje koje je spalo na najniže grane…

I eto, dolazi nan lito… Ja vjerojatno cilo vrime ostajen doma, a ni ne triban ić negdi drugdi kad mi je more od kuće 10 min auton… Ne znan koliko će imat smisla pisat priko lita kad ionako vjerojatno tu neće bit nikog, a i meni se neće možda dat palit comp… Al ne znan, vidit ću još… Dotad, lipi pozdrav iz presparne Dalmacije

Opet san mislila napisat post o tome kako san upala u besmisao svega, al neću… I to mi je besmisleno… Otresat se na ovin stranicama…
Al, stvarno, ne znan koliko sve ovo skupa ima neku poantu..?
Pričice mi se trenutno ne pišu… Ja pišem i pravim se da nije rič o meni, vi se pravite da ne znate da je rič o meni, i tako u krug… Zavaravanje više nije u igri… Jer se čuda ne događaju… Jer me neka dobra vila neće sutra pritvorit u miss svita i neću njega očarat svojon lipoton…
Njemu uopće nije stalo do mene… Bar ne na taj način… Odustajem od svih snova, svih nada… Život nije bajka, nije neki prokleti film s happy end-om…
I da, trenutno san loše volje i u crnom sam razdoblju, misli se loše množe, sve mi ide na živce, čini mi se da su sva prijateljstva koja imam lažna, da niko ne kuži ništa… Više se ni zezat ne znan kako Bog zapovida, kad mi neko nešto kaže šta mi ne odgovara, automatski ušutim i zamalo počnem plakat.. I onda se naljutim sama na sebe… Komplicirano je to… Nadam se da će me brzo proć, al ne virujen…