Šetnjica
13.08.2004., petak
Rodjen(?)dan
Da, danas mi je rodjendan.Triejsti. A mogao je i ne biti. Kako? Sreca sto ce velika vecina mojih najblizih ovo procitati tek za koji dan pa cu vec moci lakse istrpiti dusobriznicke komentare. Dakle, sto je bilo: preksinoc, koju minutu iza ponoci, dakle tehnicki jucer, jedan dan prije mog 30-og rodjendana, imao sam kalasnjikov s prstom na obaracu uperen u mene na udaljenosti od jednog metra, u mrklom mraku, u visokoj tenziji, samo zc od okidanja. U jednom momentu je bilo toliko blizu pucanja, mislim da ako je netko u tom trenutku pukao kesu sa zrakom, da bi prst na okidacu jednostavno poskocio i okinuo. Nije bilo dobro, moja je krivica, klasicna greska, kao primjer iz knjige "najcesce greske od pretjeranog stresa". Ne zelim objasnjavati detalje, barem ne za sada. Tu noc nisam spavao, a bogami ni ovu. Polako dolazim sebi, a polako cu i doma, u Europu. E, Roko, Roko! Slika je od jucer, uz rub naseg bazena, na laptopu svira Cafe del Mar, bluetooth veza sa satelitskom antenom koja je koji metar dalje, van slike. |
- 09:38 - Stvarno? (7) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Što je ovo?
Radim u zabitim dijelovima svijeta. Ne dajem odgovore za koga radim jer mi ne dozvoljava poslodavac. Ovaj blog bi trebao zamijeniti beskonačne mailove prijateljima sa objašnjenjima kako si i što radiš tamo, svakome pojedinačno. I, treba poslužiti meni osobno, da se konačno naučim pisati jasno i glasno :-)) "Bez bahornic i liečnika Tu mi narav zdravlje goji Izvarsniega ni'e bo lieka Neg u miru kad duh stoji... Samoćo u svem blažena si, I blaženstvo ti sama si." Jerolim Kavanjin 1640 - 1714 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||