Da, danas mi je rodjendan.
Triejsti.
A mogao je i ne biti.
Kako?
Sreca sto ce velika vecina mojih najblizih ovo procitati tek za koji dan pa cu vec moci lakse istrpiti dusobriznicke komentare. Dakle, sto je bilo: preksinoc, koju minutu iza ponoci, dakle tehnicki jucer, jedan dan prije mog 30-og rodjendana, imao sam kalasnjikov s prstom na obaracu uperen u mene na udaljenosti od jednog metra, u mrklom mraku, u visokoj tenziji, samo zc od okidanja. U jednom momentu je bilo toliko blizu pucanja, mislim da ako je netko u tom trenutku pukao kesu sa zrakom, da bi prst na okidacu jednostavno poskocio i okinuo. Nije bilo dobro, moja je krivica, klasicna greska, kao primjer iz knjige "najcesce greske od pretjeranog stresa". Ne zelim objasnjavati detalje, barem ne za sada. Tu noc nisam spavao, a bogami ni ovu. Polako dolazim sebi, a polako cu i doma, u Europu.
E, Roko, Roko!
Slika je od jucer, uz rub naseg bazena, na laptopu svira Cafe del Mar, bluetooth veza sa satelitskom antenom koja je koji metar dalje, van slike.
Post je objavljen 13.08.2004. u 09:38 sati.