sensesest
četvrtak, 25.01.2007.
FruSTa
zadnji post ko je pročita pročita je... neću kvarit ovaj nadasve prekrasni vrhunski blog sa takvin piiip!zdarijama. Borute hvala na moralnoj podršci. Šta je rek jedan moj prika: " ne brini se, biće još puno rokova i puno ispita koje ćeš past." 
A tmurnoga vrimena danas. Opet je počela zima i trajaće dan-dva. LJudi bi rekli da san ja neki grintavi nonstop njurgavobrontulavi lik. E pa zajebali ste se malo. To san ja odlučija samo vas drage čitatelje pilat sa takvin raspoloženjima. Tako ostatak dana/života mogu lipo bit pozitivan i smiren. Šta san bija i prije nego san počea pisat blog. Pa se sad mislin, koji je uopće smisao pisanja, samo da vas ucrnjačin bezveze? Ili da izvučen iz vas malo one ljudske sućuti, to društvu uvik fali...? Ma svejedno. Meni drago tipkat. Možda san se triba zaposlit ka tajnica. Volin zvuk tipki kako lupaju i baš je men' to super. Da san malo lipši, sisatiji itd. moga san to unovčit. Ma koji talenat. Nije bitno šta se piše, glavno da iđu slova po ekranu i moje srce kuca veselije, brže, ne ono ka, tup-tup.....tup-tup... nego takataka, taka tak taka taka-tak!
Aj, aj dobro, iden nekog drugog pilat!
--->
ponedjeljak, 22.01.2007.
te ma ti ka ono brale
e rođo moj, nema zajebancije sa ovin adminima. kad ne triba radit posa, rade ga prebrzo, a kad ne moš komentirat 7 dana u komadu nema ih nigdi, al pošto je ovo već prežvakana tema sigurno, ajmo dalje.
molin svoje dvi (slovima:dvi) posjetiteljice da bace pogled i na prethodne komentare, čisto radi uvoda u tematiku:)))
zadaća iz srednje škole: slobodna tema: neman pojma šta bi pisa, prazni papir je moj najveći neprijatelj. Moj prika malo češka bradu, malo piše, malo gricka olovku... malo piše. ja se ljuljan na stolici i vatan zjake i ljuljan se tako i izgubin ravnotežu i puken glavon u zid iza sebe (je, bija san u zadnjoj klupi, 5 za dedukciju i još jedna za zalaganje). I tu počinje:
kako san sidija i nisan zna šta bi napisa, kako san lupija tikvon u zid i kako su mi počele navirat ideje na kraju sata pa nisan stiga pa san mora pisat slijedeći put pa san odlučija pisat o ovoj jednoj grupi koju slušan, i javija san se njima mailom i stiga mi je odgovor da su ublizini pa da bi baš mogli i navratit, al onda su mi za koji dan pokucali neki mafijaši i ja san pobiga kroz prozor od svoje sobe, i došla je ta ekipa u grad a ja san ih triba nać i ovi su me unajmljeni ubojice, sad in đava sriću odnija, pratili, i njih su pratili, i jedva smo se našli i na kraju mi je neko objasnija da je ubojice unajmila moja profa samo da ja ne bi moga napisat tu zadaću.
i to san napisa. i nije se naljutila, al nije baš ni svatila, svejedno dobija san 4.
a moj prika koji je češka bradu je napisa pismu. Iz glave svoju. I bila je predobra. I dobija je asa. Zašto? Jer je profa rekla da je to predobro i da je to negdi maznija, da je prepisa!!! A nas 5 joj objašnjavamo da nije i ni čut! mora je opet pisat, a pisma za 5! pisa je nešto đira "jedan moj dan" ili "šta ću sa životon kad narasten biću velik" i dobija 2 ili 3. 
Zamka inspiracije... (tananana, tananana... to je zvuk iz zone sumraka... buahahahahahahah!!!)
NARAVOUČENIJE:
1. ne valja ljude silit da ne bi ispalo svašta
2. ne valja previše ni pokazivat jer ljubomorne duše žele mislit da ne moš bit toliko dobar koliko jesam... ups, pardon
- jesi!
--->
četvrtak, 18.01.2007.
posto postovi? amo momak, amo lipih postova, evo kilo ipo za 15. 15? a je... pa bolje bi naša u škovacama! Nije lipi su, friško ubrani!!! a šta će mi toliko, meni triba samo jedan... Uf, jedan. A e. Pa štaš sa jednin? Pa šta ću sa kilo ipo, propašće mi!!! A za šta ti triba? Pa šta tebe briga babo šta će meni jedan post? Oš mi ga prodat il neš? Ajde evo daću ti dva za 5. Ma šta ne valja sa njima kad mi ih oš tako uvalit? Ala maloga, ništa! Ništa ne valja? Oću reć - sve valja! A jel to prskano? Ma kakvi prskano, đava je to prska, oni moj nikad... nego... hmmm, dobro, oš ti to kupit il si ti mene doša malo zajebavat? ma nisan baba, ali tija san samo jedan! A momak moj, jedan ka i nijedan, šta će ti samo jedan, baba je bolesna aj uzmi još koji, dobro će babi doć za u likara poć i kupit likarije i... ma ajde baba, daj mi jedan, pa ako mi bude dobar kupiću sutra 2 kila! Hmmm... aj dobro momak, evo ti ovaj, evo najveći. Aj dobro, evo šoldi. evo momak kuna... Neka bako, eto to vama. Aj fala momak, a kako se ti zoveš? Ime mi je *CENSORED*, a vama? Ja se sinko zoven Mašta, prezivan Tvoja. Je, i kažete da ste bolesni, a?
petak, 12.01.2007.
a čoviče
kako moš napisat post u stanu kroz koji svakih 20 minuti proleti isto toliko ljudi a sve ih zanima šta ti to radiš. aummmmm, smiri seeeee, aummmm, duboko udahniiiii, proće tooooo.... AAAAAAAAAAArrrrrrrrrrGGGGGGhhHHHhhhHH! OPET neko zvoni na vrata, evo od kad san počea pisat nije prošlo dvi min...!
lejter!
subota, 06.01.2007.
nju tajp šit
evo nestrpljivo čekan ponoć...
...
...
...
..?
šta?
već je prošla?!
anti jarca, opet san se zamislija... a dođavola i bestraga.
šta ću sad, tija san napisat jedan dobar ponoćni post. a sad nije ponoćni nego ponoćisedmni. Eto vraga, dok ja tu nešto napišen već je ponoćiosmni!!! ovo vrime na konpjuteru triba pod hitno stavit pod nadzor!!! moliću kolege iz administracije da se hitno sa time pozabave.
ponoćidevetni post. Ovaj post je šizofren. Multiplashizofrenija.
Evo ponoći desetni... pa ovo više stvarno nema smisla. pa ne mogu pisat red po minuti, đava ga nosa, šta će mi reć profa iz hrvatskog.
A to je bilo davno dico moja. Ko zna di su nam svi ti stari drugovi, koji životni put in sada postole troši... eee... ma šta sna tija ono reć. mašta sna. :) interesantan lapsus.
amo o njemu onda kad se nametnija.
sanjaju li maštoviti ljudi lipše i kreativnije od nemaštovitih, postavija bi van ja pitanje. ? Pa ko zna zna, nema nagrade, osin možda.
aha!
sad san ga skužija!
ovo vrime funkcijonira sporije kad ne gledaš na uru!!!
petak, 05.01.2007.
dobro, evo ga.
evo evo, novi post, hvala na strpljenju.
Ma ubiju me ovi praznici glupi razni. Ne da mi se ne razmišljat o svim sranjima koja se događaju jer to nije kuul. Ne da mi se ne načinjat one ajme majko teme, koje ionako svi izbjegavaju, samo zato šta su neki ka praznici, zapravo samo proziran argument za status quo, ali tako neodoljiv argument. Uvik ja ispadnem neki depresivni manijak 
, opsjednut svjeckin nepravdama, uništavatelj dobrog raspoloženja i neprijatelj dobrog duha božića i novih godina i prekrasnih vatrometa i preskupih tuluma i predivnih šund pjesmica i stilski odabranih štraca i nevinog te nadasve (bez)opasnog opijanja te posvemašnjeg nerazmišljanja koje vodi u takav život da ti je stvarno potrebno par prazničkih dana da opustiš svoje napete živce od sranja u koje si pretvori(j/l)a svoj život. Svakodnevne kompromisli, nije to za mene.
Ne zavaravam se da je ovaj posa ok, da moj fax ima smisla, da sam ekološki osviješten, da sam moralno čist, da znam šugavi bonton, jebbmu sve i ko ga je izmislija.
Bonton je mazohistička škovaca koja vam pomaže družit se sa ljudima sa kojima se nikako ne želite družit, i omogućava u isto vrijeme da budete totalni kreteni ali da vam ipak to ne kaže svak u facu. A normalnim ljudima to ne triba. možemo se mi svađat, ali i pomirit. Možemo se vriđat i hvalit. zamisli da je normalno poslat u neku stvar onu tuku u banci, koja svaki put nešto njurga i cila je mrka? pa šta radiš tu koju pm? zašto je nepristojno doć lipo ženi pitat je, ma šta ti je bogati, šta si takva cila namrgođena? pa jel znaš ti da i drugi ljudi imaju problema? šta ne pitaš da te stave za neki stol di nema kontakta sa ljudima ako ih već nemoš gledat. 
Profesore, zašto ste vi tako frustrirani, jel van možemo mi kako pomoć, popijte sa nama koju... gospođo vama bi misto u busu samo omelo dijetu na kojoj ako niste morate bit od već prije 10 godina... prika, meni je to šta ti pričaš totalni debilizam...
a ne: hehe... pa hmmmm... pa hehe, tako van je to... hehe... izvolite... da, da...tako je.
