sensesest
ponedjeljak, 18.12.2006.
ha ha baš su super praznici i ja ih volim. :I
ne znamo se više. ko san ja? di si ti? koliko je prošlo? neman pojma, mora bi pogledat tvoj zadnji mail. ti si sad ozbiljna žena puna planova, na poziciji. Ja san sad odgovoran čovik, sa radnin vrimenom i plaćom. Ideali? ma tu su negdi, vrte mi se po svakodnevnici i dosađuju mi, ne daju mi da zaboravin.
navučen san na tebe ka đanki na dop,
jedini spas u svemu tome ostaje hiphop,
vrtin se na glavi ka ti u njoj,
nervozne ideje izbacujen kroz znoj,
riči piče, na šta sliče, svaki put su druge,
moje misli koje pišen još su uvik duge,
zapetljane, spontanosmotane niti,
i glupo mi je bez tebe ovo vrime kad se kiti,
mala, nevina stabla ubijena,
motornon pilon kida na dva dijela,
seljačina sa sela donosi njihova tijela,
da na par dana njima ukrasimo domove,
ka u mome srcu ti, oni rade lomove po šumi,
glavno da se glumi,
božićne jele su nam prave al su face zato plastične,
duše u celofanu, uz ritam mjuze klasične,
glasić me podsjeća kad smo bili mi, jedno biće,
nema sriće dok mi se ne javi
glas odozga, izvan mozga, šta mi priča priče
u kasne noćne sate kad kazaljka se jedva miče.
4mm
