utorak, 23.10.2007.
Evo ka i obično čekan jednog dotičnog gospodina Tonija da se spremi i doguza do mene. Oko 7! Pih. Očekujen ga do 9, iznenadit će me dođe li prije!! Iako me i prošla volja više za njim.. Mislim sad za nekim baljenjem! Ta faza je izvitrila, ostala je faza mirno spavanje dječijin snom 
Kad sam ga zvala da dođe osjećala sam se drugačije, malo življe.. Baš raspoloženo!
Popodne sam opet provela sa svojin prijateljem R....! Isto kao i proteklih 10 dana.. Samo nam je Blesavi falija. Inace cilo ovo vrime radin ujutro, popodne i navečer sam s njima 2. Redovito prolazimo faze cerenja, pa mrtvila. Zapravo nebi to tako nazvala, nije mrtvilo nego uzivancija bez glupih misli, bez obaziranja na ljude oko tebe! Neki će skužit zbog kakvog konzumiranja to stanje svijesti nastaje..., hehe... 
Ali jeben mu mater popustilo je djelovanje, da mi je sad samo povuć dim prije nego se nađem s njim!!!
Inače danas smo sidili na plaži i kad sam sinjala policiju moram priznat da mi nije bilo svejedno! Ne triba mi i to sranje, dovoljno mi je sta znam da nisam normalana jer dimin svaki dan! Moram malo stat. Ali svaki dan je odgađanje da od sutra neću.. Dobro, nisam sad vječno upušena pizda, ali uvik mi se čine da svi kuze u kaficu na cemu sam i bojin se da jedanput neko stvarno ne skuzi, npr. moj sef!
Pokušala sam pričat sa Blesavin! Rekla mu da želin samo prijhateljstvo, da sam razmisljala i da s ponašamo ka dica! On se i na to pravija lud! A kad je tako, odustajem! Nema smisla. Samo postaje i meni ža kako se ponaša prema toj svojoj curi, kako se ponaša općenito. Kako vozi kad zapalimo. Popizdila sam u subotu... Tako mi je došlo da izađen iz auta i ispleskan ga... Ne želin sranja, ni prometnu. Niti želin da se jednom, njemu neko sranje dogodi. Tada više neće bit bitno samo auto.. Ne bi mogla podnit da izgubin njega... Teško bi bilo dalje!! Preteško!
- 20:09 -
nedjelja, 14.10.2007.
prijatelju... :)
On je osoba s kojom bi mogla biti cili dan....
Osoba koja mi fali kad jedan dan prođe a da nismo popili kavu...
Onaj s kim najviše volim pričat, koji zna o meni puno...
Njega sam samo jednom ljubila i bilo mi je lipo..
Nikad mu više prva nebi prišla na taj način, ali ni zaustavila ga kad bi on započeja nešto..
Volin ga, ali kao neku jako dragu osobu, ne kao nekoga u koga sam zaljubljena..
On je moj najbolji prijatelj!
Ali koliko god razmišljala, koliko god pričala s njim ili drugima, ne mogu shvatit šta se događa s nama! Prijateljski je nekoga zvat u 4 ujutro pijan, ali jeli prijateljski tražit da se nađete i kad to odbiješ komentirat "sama si kriva, ja sam te zva"?
Jeli prijateljski reć da ne propuštat samo pijane razgovore nego nešto drugo?! A sutradan se pravit druga osoba i normalno pričat o pizdarijama na kavi.
Trudin se misliti da samo umišljam, ali vidim da nešto tu ima. Osjećan to, kao što sam jednom davno osjećala da cemo završit skupa, da je obostrano to između nas! I ne shvaćan ni sebe. Zašto to ne zustavin?! Zašto ga želin opet poljubit kad ne parim zaljubljena? Kad mislim da mi je samo prijatelj?!
Da mi bar netko objasni šta se događa!!!!
- 16:03 -
srijeda, 10.10.2007.
Slobodna sam danas! Opet neznam šta bi sa sobom. Kavu sam popila, novine pročitala i sad opet u sobi za kompjuterom. Da mi je bar ono "refresh" stisnit u glavi! Fizički sam odmorna, ali psihički nikako! Još 2 dana do plaće, abaš imam osjećal kako bi me jedno pošteno obilaženje dućana opustilo. I mislim to početkom sljedećeg tjedna odma obavit! Šizim totalno!!! Ja i ona moja druga ja tribamo sist i popričat jedna s drugom. Šta prije! Jer se neće nijjedna dobro provest i svi m iskupa ćemo završit na psihijatriji!
- 14:33 -
srijeda, 03.10.2007.
Funkcionirati kako sam naučila mogu jedino sama. Zato sam prikinila sve glupe vezice, izbrisala nepotrebne brojeve iz mobitela ,a i iz života. Najbolje se snalazim sama, jedino tako mogu i jedino tako znam!!!
Mozda sam egoistična pizda, ali briga me. Neka sam! Emocionalni invalid, s ljubomorom koju neću nikome pokazati ali koja uništava mene. Ovako je najbolje, nemam se ljutit na koga, ni mislit šta će mi ko reć, ni odgovarat na ničija pitanja. Radin šta me volja!
Uživan!
Kao na primjer sinoć! Zva me rođak da dođemo prija i ja u vikendicu od jednog prijatelja, Neka blesava ekipa s faksa, njih par momaka i 2 cure.. Već pijani kad smo mi došle. Je da smo planirale samo svratit i ostat kratko ali došla sam doma jutros u 5. I hvala Bogu da ne radin danas jer bi bila m-r-t-v-a!
Gitarica, roštilj, vino koje mrzin ali sam ipak popila. I puklo me lagano odma od jedne čaše. 
Hehe čaše od pola litre ali nema veze! Ali momci s građevine su nenormalno blesavi i skidan im kapu, pogotovo dotičnom gospodinu "Bracaninu" (Leo) kojeg bi stvarno povela sa sobom i držala ga doma ka kućnog ljubimca. 
A sve u svemu, dobro je bilo... Malo pivali, puno pili, oni jeli meso upitne kvalitete ispečeno, malo se "zabavili" i tako..
Još da moja prija zaboravi na profesionalne deformacije i ne slikaje okolo.. Naravno mene i Lea, da slučajno nebi svoga Gospodina Iskidane Gaće!! Dobrog lika je uvatila, moram priznat!! Ma ostalo se i ne računa, on i Leo su bili jedina 2 za kojima bi se čovik i okrenija 
I jedna savršena pisma koju je "Bracanin" otpiva i odsvira na gitari...
Ponoćni Express - Drugom stranom ulice
Između mene i tebe postoji hiljadu godina
Samoće i jedna laž
Ko da se nismo ni sreli
I ko da nikad nećemo
Jedno drugom reći nešto nježno
Što nekad znali smo
Te noći umrla je ljubav u nama
U nama slomilo se sve
I jedan čovjek i jedna žena
Su krenuli svaki svojom stranom ulice
Su krenuli svaki svojom stranom ulice
Između mene i tebe
Postoji slijepa ulica i tišina
Što naše usne razdvaja
Ko da se nismo ni sreli
I ko da nikad nećemo
Jedno drugom reći nešto nježno
Što nekad znali smo
Te noći umrla je ljubav
U nama slomilo se sve
I jedan čovjek i jedna žena
Su krenuli svaki svojom stranom ulice
Su krenuli svaki svojom stranom ulice
- 17:53 -
