savršena prepreka

To vam je jedna od najsmrdljivijih ako ne i najsmrdljivija ulica u Zagrebu. Puna je psećih govana, što je vrlo zanimljivo zbog činjenice da su u toj ulici uglavnom kuće s dvorištima pa mi nije jasno zakaj ne puste pese da im seru u dvorište nego ih vode van na pločnik?!? Da stvar bude još „bolja“ to vam je jedan od onih elitnih kvartova i to su uglavnom pudlice, maltezeri i ostali mali peseki koje naša elita voli udomljavati.
Dakle, koliko govna može takav mali pes posrat to je čudo jedno!!!!
To su vam hrpica na hrpici ili bolje reči hrpetina na hrpetini govna. Kad si idem po gablec moram preskakivati ili hodati po cesti inače bum sigurno nagazila na minu. I tako, idem ja danas po gablec, kad taman preda mnom posere se jedna, slatka, mala, crvena pudlica. I gle čuda! Njena gazdarica, babetina od kakvih 50-ak godina ulazi u dvorište nekoliko metara udaljeno od mjesta zločina ni ne pomišljajući da bi počistila za pesom.
Gospođo draga!?!?-uzviknuh, poviknuh, dobacih ili što već
Ha?!?-uzvrati ona, pogledom kuhane ribe
Ne bute pokupili taj slatki drekec koji je posral vaš pesek?!?!
Di?-veli ona
Pa tu pred vašim nosom!
Joj, ja vam slabo vidim bez očala!
Pa odite sim bum vam ja zabila nos u to pa bute mam progledali!
Pokupila se u svoje dvorište i nije rekla više niti jednu jedinu riječ.
A ja, ne budi lijena, našla nekakav karton, sa štapom natrpala ta govna na karton i bacila joj to sve skupa prek ograde u dvorište.
Ne moram vam niti reči da mi više nije bilo do gableca.