savršena prepreka

Osim što imam dugu, zlatnu kosu pa me iz tog razloga kolege u uredu zovu Zlatokosa, jučer sam baš bila zlatna.
Vozim se doma s posla. Kišurina pada ko mutava. Naravno, cijeli Zagreb stoji. Fakat ne znam koji je razlog da cijeli grad stoji kad pada kiša?!? Kaj se ljudi ne znaju vozit po kiši?
Dovučem se nekak iz Petrove do Vukovarske i stanem u koloni tik do tramvajske stanice kod filozofskog faksa. Ekipa se zgurala pod nadstrešnicu ali naravno da nema mjesta za sve. Dvije djevojke stoje sa strane i kisnu. Bez puno razmišljanja, otvorim prozor i pitam ih do kud idu. Kažu one do Jaruna. Reko: Upadajte!
Naravno da su bile bez kišobrana i pokisle ko miševi. Nafrljila sam grijanje na najjače. Mlade cure. Brucošice. Iz Omišlja su, a na Jarunu su podstanarke. Još smo dugo stajale u koloni u ugodno čavrljale. Njima je prestrašno u Zagrebu. Nikako ne podnose tu silnu gužvu. U autu, na retrovizoru vise tri narukvice od moje dječice koje dobijete u rodilištu. Pitaju me čije je to. Reko od moje djece. Kaj vi VEĆ imate djece?!? E, na to sam definitivno pala. Proradili mi majčinski instinkti pa sam ih odvezla ravno do njihove zgrade.

I sad vi meni recite da ja nisam zlatna?!?