zlatna
01.09.2009., utorak
Tragovi...
|
Po tko zna koji put.. lutam.. tim tunelom ..nemoć zvanim.. tražim..tebe u svakom koraku svom.. a svi su kao zameteni..i nemogu naći puta.. lutam.. onako bez cilja.. živim onako bez cilja.. Razdirem si utrobu od bola.. mislim bit će bolje.. I ne ,neidem opet istim puutem.. ne bih li te možda srela.. a jedan dio mene to i neželi.. a onaj drugi..razderaču u sitne komadiće.. da ništa,baš ništa neostane.. da tragovi neostanu..jel ako me opet nađeš ovaj puta to neću preživjeti.. Pusti me ...molim te ovaj put zauvijek... P.S. Volim te |
