Po tko zna koji put..
lutam..
tim tunelom ..nemoć zvanim..
tražim..tebe u svakom koraku svom..
a svi su kao zameteni..i nemogu naći puta..
lutam..
onako bez cilja..
živim onako bez cilja..
Razdirem si utrobu od bola..
mislim bit će bolje..
I ne ,neidem opet istim puutem..
ne bih li te možda srela..
a jedan dio mene to i neželi..
a onaj drugi..razderaču u sitne komadiće..
da ništa,baš ništa neostane..
da tragovi neostanu..jel ako me opet nađeš
ovaj puta to neću preživjeti..
Pusti me ...molim te ovaj put zauvijek...
P.S. Volim te
Post je objavljen 01.09.2009. u 17:10 sati.