Prvi dio priče Voje Antonića Ubistvo objavio je Lepensky.
Volim si umišljati da je razlog tome isključivo razvedriti me. I uspjelo je.



Otkinuo sam joj jednu nogu i pokušao da odgonetnem kako funkcioniše. Svih šest nogu usađene su na istu tačku na sredini stomaka, i pod lupom liče na stajni trap lunarnog modula. Mora biti da negde postoje mišići, ali pokušaj kidanja svake sledeće noge se završavao razvlačenjem guste žute mase koja je izlazila iz utrobe. Sa istraživanjem krila bio sam bolje sreće: ispod tvrdih, sjajnih krila otkrio sam još jedan par tajnih, koja su bila tanka, providna i znatno veća od spoljnih, samo što su bila lepo savijena. Glava joj je već bila smrskana, pa čak ni s lupom nisam video nikakve zanimljive detalje, ali zato sam prionuo na posao da od tela odvojim nešto što nisam znao da li da proglasim za vrat ili za ramena. Čim mi je to pošlo za rukom, zažalio sam jer se iz tela na sto razlila gusta svetlozelena tečnost.
Pokupio sam sve delove tela, a dlanom druge ruke pokušao sam da obrišem tečne otpatke sa stola. Ovo mi je samo delimično uspelo. Otišao sam do toaleta i sve bacio u WC. Pre nego što sam povukao ručku vodokotlića, ispraznio sam bešiku i laknulo mi je. Valjda je trebalo i da operem ruke, ali za to sam bio suviše umoran. A toliko posla me čeka!


P.S. Slikicu sam popalila s prvog dijela.