KAD HODAŠ

Veče ne miriše na rakove i školjke
Mesec je bleda fleka boje cimeta
Uzimaš cipele za šetanje kroz snove
Ulica voli ritam tvojih koraka

Vetar se provlači kroz nepoznate reči
Asfalt se miluje sa tvojim štiklama
Suviše mekan da bih mogao da sprečim
Ova je večer puna tvojih tragova

Kad hodaš, ne zastajkuješ
I zemlju ne dodiruješ
A mene ne primećuješ
I uporno se trudiš
Da me prođe požuda
Još drhtim od tvog pogleda
Iz nekih starih razloga
Ne mogu da se sredim