Crtica iz života.
Mjesec-dva ranije.


Samo kao uvod.
Moja cjelokupna proširena obitelj bez problema se može okupiti oko malog kuhinjskog stola.
Ali nemamo se baš ovih dana (čitaj: godina), tako da su ti susreti dosta rijetki.
Za organizirati ručak njegove obitelji trebalo bi iznajmiti nogometni stadion.
Valjda ste već shvatili da sam sklona pretjerivanju. Ali, skoro...
I svi su jako dobri prema meni. I međusobno. A i ja njih puno volim.
Naravno, neke volim više.
Slijedi crtica s meni omiljenom djevojčicom.


Druženje.
Spremila sam večeru.
Mama s klincima. Svo troje su predivni.
Obožavam ih.
I njihovu mamu. Vidi se na koga su.;-)
M, kad ćemo na pivu?

Dok su išli doma kaže najmlađa curica mami:

- Mama, ja bi baš htjela da sam Dadova i Sanjina. Meni bi s njima bilo super.
Mama: - Ali, ja bi bila jako tužna bez tebe.
Curica: - A može li mene i Sanja roditi?
Mama: - Kako to misliš?
Curica: - Pa onda bi ja mogla biti i kod tebe i kod Sanje.

Vidjeli smo curicu i dan ranije, i dan ranije...
I svaki put mi je rekla kako ona ZNA da ću roditi curicu, i može li se zvati kao ona.

I tako, ja sva raznježena, shvatila to ko predskazanje! Ma znam... glupo je... ali ne mogu si pomoći!