Petak.
Dan 4. Noćas sam se budila. Nije zatvorio vodu u kupaoni. I tekla je. Polako. Kao mali potočić. A meni se nije dalo ustati. Hormoni rade zbrku u mom tijelu. Gubim koncentraciju. Što sam ono htjela napisati? Budim se svakih nekoliko sati oblivena znojem. A inače se nikada ne znojim. Mrzim vožnju liftom. A i on me jutros navozo. Dat ću mu malo hormona... što si mi u kavu stavila... pa da vidim jel će vozit slalom! Ni kava mi ne odgovara. E, TO je već zabrinjavajuće. Ma ne dam se ja. Nakon treće šalice će mi sigurno biti ukusnija. Hmm... Mislila sam ovo kao šalu, ali sama pomisao mi uzburkuje stomak. Ne bi bilo loše ni odviknuti se od silnog kofeina! Priznajem. Ovisnik sam. Danas je dead line za slanje izvještaja. A meni se tako ne da kopati po podacima. Improvizirat ću. To su ionako samo brojevi... Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim, cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom... |