Onoliko koliko ćeš dati toliko ćeš i dobiti...

Evo me opet...trebala bi napisati referat,al nekako ih ne pišem tako dobro kao postove:) Trebala bi učiti,al ja slušam ljubavne pjesme i mislim o njemu...Malo sam analizirala svoj život i postao je čista dosada...samo spavam i učim...blago rečeno više nemam život:) Osim što svako malo tulumarim:)))Al nešto se u meni promijenilo,ne želim se mijenjati,želim ostati ovako...Ne želim žuriti,ne želim stres,neodlučnost,kao da sam preko noći sazrila i kao da sam izgaradila život...a toga se plašim.Sad ne letim na prvu loptu,stanem,malo promislim,pa nastavim...uzimam duplo vremena za ono što sam prije shvaćala olakim...imam osjećaj kao da sam ostarila,kao da sam se pomirila sa svijetom,a to je novi osjećaj za koji ne znam da li je promijena na bolje ili gore...Kao da me je on promijenio...puno sam strpljivija,mogla bi ga čekati stoljećima i svakog dana jednako bi mu se radovala...kažu da prava ljubav nema rok trajanja,al ljudi imaju rok trajanja...Gazi nas vrijeme...biološki sat,gazi nas stado ljudi i njihovih norma i kritika...I kad nas sve pregazi ne promijenimo se,ali očvrstimo,odmaknemo se od nas samih,od onog istinskog jer se bojimo...Ja njega čekam već 6 mjeseci i ne znam kada će doći,hoće li ikada doći...ali samo njegovo postojanje u meni budi nadu i ne želim se prestati nadati...jer na što će mi se život svesti bez nade?Al moja okolina ne misli tako...zašto nisam kao svi normalni,zašto ljubav ne svedem na osnovne potrebe,zašto tražim nešto "nemoguće"...Rado bi da znam manje,pa da postavim manje pitanja,da me muči manje dilema,da budem zadovoljnija,jer će me mala količina zadovoljiti...ali ja sam prešla preko toga,shvatila sam da postoji više,a s konja na magarca se ne mogu vratiti...Prije sam imala više hobija,manje slobodnog vremena,jer su mi trebali svi oni da moju žeđ ugase...sada imam jedan hobi,više vremena i samo jedan moju žeđ je ugasio...Isto je i s ljubavi...potrebni su mnogi,dok ne dođe onaj koji ima najbolje odlike njih sviju...Kada dođe taj,svi ostali padaju u vodu...jer nijedan neće biti pametniji,zgodniji,karizmatičniji,duhovitiji,bolji od njega...I zato čekam,kao što sam čekala svoj jedini hobi...zato što je to sve što je potrebno da ugasi moju žeđ,jer ništa drugo je ne može ugasiti...Život je jednostavan...kad se sve svede na suštinu,ljudi su isti kada ih se malo bolje promotri...najbolje stvari su u životu besplatne i nedovoljno cijenjene...Onoliko koliko ćeš dati toliko ćeš i dobiti...sve ovisi o tebi,o tome koliko ti želiš...