Shinkansen i lebdeći vlak Maglev
20.02.2021.
O Japanu uvijek imam što za reći a ovo da vam ne napišem valjda bih poludjela. Dakle, kao što znate prvo smo uvijek sletjeli u Tokyu na aerodromu Narita. Tamo smo bili par dana a onda krenuli u Osaku ali ne običnim vlakom već Shinkansenom koji iznutra izgleda kao da ste u avionu samo što je daleko bolja udobnost.
Svugdje čisto da bi se moglo s poda jesti, kako se kaže. Ljudi uljudni a tek kondukter, kod ulaza i izlaza iz jednog vagona u drugi, okrene se putnicima i pokloni. Isto kao i u avionu nude vam često hranu i piće lijepe i uslužne Japanke.
Vožnja Tokyo-Osaka traje 2,5 sata, što je cca 650 km, pa vi sami računajte koliko je brz. Vlak ne vozi samo noću od 00-4 sata zbog pregleda i eventualnih popravaka na pruzi. Vagoni su hermetički zatvoreni, pa prilikom uspona i nizbrdica ne dolazi do začepljenja bubnjića.
Zbog čestih potresa u Japanu, postavljen je niz senzora koji dojavljuju opasnost od potresnog vala. Kada senzori najave opasnost, automatski se isključuje struja na pruzi i vlak se zaustavlja za 3 sekunde a potrebno mu je 300 m da potpuno stane. Nevjerojatno ali istinito.
Preko Mosta duge (Rainbow bridge) vozili smo se Maglevom, vlakom koji levitira nad magnetima. U biti to nismo ni znali da se nalazimo u tom posebnom vlaku sve dok Morski nije pogledao van, u zavoju, i nije uočio tračnice...jednostavno je vlak lebdio. Zaista poseban doživljaj!
Čim izađete u Osaki vani već čekaju spremačice da bi očistili vagone iako u tim njihovim vlakovima zaista nema ni trunke prašine, niti smeća. Ovom prilikom moram naglasiti da nigdje nismo vidjeli (metro, tramvaji, busevi...) nijednu ogrebotinu ili škrabotinu!
