...šok za sistem...

...I piše tako u svom najnovijem postu, moja draga prijateljica Cistiliste, da u svjetlu novih vladinih mjera, osjeća zluradost nepušača prema nama pušačima. Pa dobro, mene to ne smeta, a jadni, ak im to pomaže da se lakše nose sa svojim hendikepom, nek im bude. Zbilja, mora da je strašno ne uživati u seksu, ne osjetiti onaj poznati "happy ending" niti jednom u svom ogorčenom životu. I mogu negirati tu činjenicu koliko hoće, ali zapaliti cigaretu poslije dobrog orgazma nije tek pusti filmski kliše. Svi upoznati sa praktičnim činjenicama će se složiti da je jednostavno to to. Ak nisi doživio/la dobro svršavanje, nemaš potrebu "za dimom" i siguran je pokazatelj da "fejkaš" klimaks. Fejkaš li pri tom i sebe, e to je već ozbiljan psihički problem...

...Ali sve ima svoje granice, pa tako i naše pušačko sažaljenje...

... Dojdem ja tak danas vjutro na tradicionalni kapućino u svoju "školu života" kad ono, ostanem šokiran pogledom na pejsaž terase ispunjene stolovima. Sve je puno! Nema slobodnog stola! A u kafiću samo zrnca prašine i Van Morrison! Pogledam malo pažljivije i vidim da među rajom ima i nepušioničara koji zauzimaju stolove.
Čekaj malo, koji je sad to štos! Koji klinac sad ti higijeničari imaju radit na terasi?! Jel mi njima idemo nutra kad se vani nebo spaja sa zemljom i ni pesa ne bi van pustil? Ne idemo, disciplinirano cupkamo pod strehom i saugamo svoj šiljak! Pa zake onda sad mene ševe da si nemrem popit kavu i pofumat pljugu u miru, listajući novine?! Naravno da sam odmah zval dečeca i rekel mu da mi izvoli zmislit stol i stolicu pod suncem, da nek izvoli ovu nepušioničarsku ekipu zbriketirati u kafić kak god zna i to brzo, prije nego kaj me lupi ptsp i zaurlam za knjigu žalbe!

...Kad malo bolje razmislim, ovaj zakon ima i svoje dobre strane. Kad bi se logično primjenjivao, zbilja bi čovjek mogao na miru obaviti to malo jutarnje zadovoljstvo, kava - pljuga - novine. Naime. ak me nekaj nervira u toj priči, onda su to djeca. Sve bi bilo u redu da se dojde u birtiju sa odgojenom, mirnom djecom koja sjede tiho i cuclaju svoj sok, Ali vjutro u birc znaju navratit mame sa monstrumima. Popizdim kad mi zijaju trčeći oko stola dok kokoši besposleno lamentiraju o "nečem važnom", pretvarajući se da je divljanje životinjica nekaj normalno. Nije normalno, osnova građanskog odgoja je, reci dobar dan i nemoj zijati. Na svu sreću, norijada nikad ne traje dugo. Mala zvijer se obično, divljajući po birtuzu, rasipa po podu nakon koje minute i sve završava kolektivnom histerijom, krvavom usnicom te hitnom evakuacijom kompletne ekipe...

Vjerujem da je zakonodavac, u svojoj preuzvišenoj mudrosti, imao na umu i to da se ima mira. Nepušači, mali monstrumi i ini fino mogu imat svoj "demolition derby" u klima interijeru kafića, dok bi mi normalni zbilja mogli uživat u svojem kvalitetno provedenom vremenu na ugodnoj sunčanoj terasi. Da sam htel popit kavu u zverinjaku, popil bi ju doma...

...Zato mislim da je ključno u cijeloj priči, ne dozvoliti nepošačima da izvrše agresiju na terase. Nek uživaju u dimfree klimatiziranim praznim prostorima, diskretno kašljucajući, a nas puste na miru tih osam, devet mjeseci u godini, da na miru guštamo u svojim porocima. Sve ima svoje granice...