petak, 22.09.2006.
Nedostaje mi...
Na jastuku,
bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
K'o svaki put,
od riznice neba jedva zapadne
mesečev zlatnik
Po oklopom
drhti košuta plaha
večno gonjena
tamnim obrisima straha
koja strepi
i od mirnih obronaka sna.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo.
Kad potražim
put u središte sebe
staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se
u zaklon tvog uha kao minđuše
od duple trešnje
Al' uspevam
da jos jednom odolim da prošapućem
da te noćas ruski volim
šta su reči,
kremen sto se izliže kad-tad.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo.
Ponekad još
u moj filcani šešir spustiš osmeh
ko čarobni cekin
I tad sam svoj,
jer, ma kako me zvali ja sam samo
tvoj lični Harlekin
Ponekad još
suza razmaže tintu i k'o domina
padne zid u labirintu
tako prosto
ponekad još stignemo do nas.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puže stud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo.
Balašević...
