Na jastuku,
bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
K'o svaki put,
od riznice neba jedva zapadne
mesečev zlatnik
Po oklopom
drhti košuta plaha
večno gonjena
tamnim obrisima straha
koja strepi
i od mirnih obronaka sna.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje se život kruni uzalud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo.
Kad potražim
put u središte sebe
staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se
u zaklon tvog uha kao minđuše
od duple trešnje
Al' uspevam
da jos jednom odolim da prošapućem
da te noćas ruski volim
šta su reči,
kremen sto se izliže kad-tad.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo.
Ponekad još
u moj filcani šešir spustiš osmeh
ko čarobni cekin
I tad sam svoj,
jer, ma kako me zvali ja sam samo
tvoj lični Harlekin
Ponekad još
suza razmaže tintu i k'o domina
padne zid u labirintu
tako prosto
ponekad još stignemo do nas.
Nedostaje mi naša ljubav, mila,
bez nje uz moje vene puže stud
nedostaješ mi ti kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud.
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo
al meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo.
Balašević...
Post je objavljen 22.09.2006. u 14:25 sati.