rukohvat
16.09.2009., srijeda
ja sam kreten
|
a kaj da vam velim? već sam i sebi dosadna. Konj, Konj i opet Konj. sad sam došla s kave s njim i imam neke nuspojave.. osmijeh oko glave.. lupanje srca.. i neke životinje u želucu.. nisu to ni oni leptiri više.. prije bih rekla šišmiši.. osim toga i trzam nogom. jer sam živčana. na sebe. zašto, o zašto ja nisam u stanju završit tu priču sama sa sobom? i zašto, o zašto mi svi daju savjet da mu kažem? kaj ne kuže da bi to imalo kontra-efekt? uostalom nisam ni sigurna da bih išta htjela s njim. kao neku vezu ili neš.. čak ni ne reagiram ovako svaki put kad se vidimo. i za boga miloga mislila sam da smo ljetos razjasnili sve u gs.. al očito nismo. jer prije pol sata je pričao nešto o biciklima, baseballu, proteinima, svojim jajima.. dok sam ja napola slušala, i u glavi se prepirala sama sa sobom: kak je dobar! mrak mi je kad ovak digne obrvu.. prestani glupa kokoši! baš su mu seksi ta dva madeža ispod oka.. kretenu! zašto jednostavno ne začepi i poljubi me? makar samo jednom.. makar bez jezika.. samo lagano mi dodirne usne svojima.. tu sam izgubila.. |
