a kaj da vam velim?
već sam i sebi dosadna.
Konj, Konj i opet Konj.
sad sam došla s kave s njim i imam neke nuspojave.. osmijeh oko glave.. lupanje srca.. i neke životinje u želucu.. nisu to ni oni leptiri više.. prije bih rekla šišmiši..
osim toga i trzam nogom. jer sam živčana. na sebe.
zašto, o zašto ja nisam u stanju završit tu priču sama sa sobom?
i zašto, o zašto mi svi daju savjet da mu kažem?
kaj ne kuže da bi to imalo kontra-efekt?
uostalom nisam ni sigurna da bih išta htjela s njim. kao neku vezu ili neš.. čak ni ne reagiram ovako svaki put kad se vidimo. i za boga miloga mislila sam da smo ljetos razjasnili sve u gs.. al očito nismo.
jer prije pol sata je pričao nešto o biciklima, baseballu, proteinima, svojim jajima.. dok sam ja napola slušala, i u glavi se prepirala sama sa sobom:
kak je dobar! mrak mi je kad ovak digne obrvu..
prestani glupa kokoši!
baš su mu seksi ta dva madeža ispod oka..
kretenu!
zašto jednostavno ne začepi i poljubi me? makar samo jednom.. makar bez jezika.. samo lagano mi dodirne usne svojima..
tu sam izgubila..
Post je objavljen 16.09.2009. u 14:19 sati.