E sad ću se opet hvaliti. Šta mogu... Takva sam...

Danas sam bila na dočeku cura - alpinistica s Everesta na aerodromu Pleso. Navodno je puno više bilo ljudi kad su cure odlazile, no moguće je da monogi nisu znali da danas dolaze.

Skupilo se tu alpinista, planinara, penzionera i ostale raje što se šlepa na ove kao poznate.

Bandići me malo razočarao jer nije ništa spomenuo - onako - u svojem stilu. Valjda se čo'ek ispuho u kampanji, pa se sad više manje odmara. Barem na jeziku.

Kosorica je bila slatka. Mislim da je sve što je rekla - a stvarno je puno učinila, što lobiranjem, što direktnim financijskim injekcijama da ove mlade cure uopće odu, a onda i da se vrate žive i zdrave s planine - i mislila iz svega srca. A na sebi je imala obučenu majicu ekspedicije (i odlično krojen crni kožnjak - kratku jaknicu). Što je super. Ipak je ona drugi - treći čovjek našeg političkog vrha. Svaka čast!

Berljak? Slavni vođa gore navedenih cura. Osim što se uvukao sam use, od silnih izgubljenih kila, držao se dobro. Ipak je on stari prekaljeni (planinski) vuk. Bravo Darko!

Što još reći?

Prvi put sam bila u VIP salonu. Osim što nas je bilo puno, pa je, pretpostavljam dobra ventilacija, ovajput bila malo previše zagušljiva. Dali su nam i nešto tekućica (većina je pila vodu i sokove, pogodite tko pivce ), a neki su se ogrebli i za neke komadiće torte, što me uopće nije zanimalo. Bilo je tu ipak hrpa mladih sportaša kojima nije ništa kad pojedu komad torte. Ja sam valjda dobila deset deka već od samog gledanja.

Naravno da je Guzda platio i nekoliko sitnih rundi kavica i vodica za puuste pare ma terasi aerodroma prije dolaska cura.

Da ne spominjem određenog muškarca koji je pustio suzu kad je zagrlio Ines B. - "svoju" reprezentativku. A bome je i Ines cmoljila.

Rekla je samo da je penjanje bilo lagano. Teže se bilo spustiti. Puno teže.

Eto vam eksluzive. Prije svih novina.

Toliko od Rudarke.