Kak' bi se ono reklo - ufatilo Rudarku u raskoraku....

A dan je lijepo počeo - telefonskim razgovorom s Dišom. Sve pet. Dogovorili se mi o svemu i svačemu. Dal' se sutra vidimo na sastanku ili ću odraditi nešto drugo i sl. Veli čovjek - "Čujemo se.."

I onda sam radila - pisala, printala, telefonirala, sastančila, hotala po blatu....

I tu je negdje nastao kuršlus.

Ja sam zapravo cijelo dopodne morala biti na sastanku kod Diše.

A nisam.

To što je nakon službenog puta moj mail bio zakrčen svim i svačim, pa sam ja čitala samo ono najbitnije i što sam sama procijenila da je hitnije - my mistake.

Od Diše ni slike ni tona. Čak mi se obratio preko sekretarice. S porukom.

Sutra me čeka dosta gutanja.... Ufff....

Hoće li mi pomoć minica???