Ne mogu, a da se ne osvrnem na jednu štiklicu koju je jučer veleučena Vlatkica izjavila u Latinici

"Ja govorim četiri stana jezika!"

Ne znam da li je taj dio Latinice gledala populacija profesorica engleskog, španjolskog, njemačkog i ostalih jezika, ali sigurna sam da im se kosa digla na glavi.

He, he, Vlatkica nam poliglota.

Tu me sad zanima što uopće znači "govoriti" neki jezik?

Svojedobno smo u firmi morali ispunjavati neke upitnike. Uglavnom, moj se tadašnji šef nasmijao do suza kad je pročitao za jednog da je napisao da "tečno" govori engleski. A ja se skanjivala što da zaokružim u upitniku. I šef je onda sebi (recimo da natuca taj famozni engleski) napisao da govori engleski.

Osobno, mogu pričati danima na egleskom (što ne znači da je to i gramatički korektno), mogu održati prezentaciju, a da ne čitam, nego ispričam.

Na francuskom se mogu sporazumjeti, no, kako ga rijetko ili skoro nikako ne koristim - govor mi je izgubio onaj "štih" i jako mi je teško pričati. No, išlo bi, išlo...

Njemački učim prvu godinu - i jako se dobro držim. (he he)

Da li to sad znači da i ja govorim nekoliko stranih jezika kao Vlatkica??