Jedan totalno ženski post, kako slijedi:

Naravno da mi žene ponekad stvari ne shvaćamo ozbiljno.

Tako sam i ja sebi svojedobno zacrtala da na x godišnjicu mature (cure nisam prije toga vidjela desetak godina) obućem "nešto iz ormara". Stigla subota, moram krenuti u Metropolu za pola sata, a ja u frci zovem šogoricu: "Joj, nemam što za obući..."

No da, žena me smirila, rekla da cure tak i tak ne znaju kaj je meni "novo" a šta nosim često - i neka se skoncentriram, obućem i pičim na tu proslavu.

Zapravo me zajebala kiša koja je taj dan pala, sve ohladila, pa si nisam mogla obući neki ljetni outfit, koji sam si par dana ranije zacrtala.

Tako se sada (ipak) spremam za tu Francusku. U programu (osim što ću sudjelovati jednom malom prezentacijom, ali za to imam odjela "za posao") se spominje i neka famozna "gala večera". E, jebi ga.

Novaca (kao je spomenuo lijepo Barba šta se sve nosi na Azurnoj obali) za fency odjeću nemam, a uostalom, šta oni znaju jel' nešto "s potpisom" ili iz našeg seoskog dućana s turskom naljepnicom.

Tako sam ipak pronašla sandalice - kombinacija zlatno i boja kože - s manjom peticom (ja si umišljam da izgledaju ko' štikle) u našoj seoskoj Planet obući i topić.

Tu je bilo smijeha. Žene (sve tri prodavačice) su mi - nakon što sam im objasnila kuda idem - pomogle kod izbora topića. Na kraju je prošla varijanta crnog, jako jednostavnog kroja, V izreza.... kad se nakinđurim sa "zlatnim" narukvicama, bit će super!!

Eto vidite kakve sve brige mi žene imamo kad odlazimo na Azurnu obalu! He he....