Da pokušam suvislo napisati današnji mobitelno-telefonski duel tj. kako li se to zove kad je u troje: triel (???)…

Zove moje manje dijete: «mama, tata mi je obećao da mogu pozvati Maju k meni doma da se igramo..»
Mama (oliti ja). «Žao mi je, ne možeš, dogovorili smo se da nema prijateljica u praznu kuću»
Mala: «ali tata mi je obećao…»
Mama: «ne može (ja već lagano iživcirano), i gotovo…nije mogao P. (starije dijete), ne možeš niti ti…»
Mala: (polako počinje jecati….i roniti suze)
Mama: «prestani, znaš da ne padam na suze kao tata…»(jelte, već dosta iživcirano)
Mala: plačući prekida razgovor

Zvoni ubrzo mobitel. Na njemu Najnaj...

Najnaj: «obećao sam joj da si pozove Maju…»
Ja:»ali nekidan je palila šibice u susjednoj sobi, (izvlačim najjači adut), uostalom to nismo dozvolili ni malome»
Najnaj: «ali ja sam joj obećao…»

Opaska: obećao joj je još ujutro, nakon nekoliko suza…i odjurio za poslom….60-ak km udaljenosti od nas…

Ja:»ne može i gotovo..uostalom šta se mješaš…»
Najnaj: »evo, ja se žurim natrag…na moju dušu…»(to ako mala ipak zapali kuću)

Opaska: dok ovo pišem gazda kuće još NIJE stigao doma….

E da, nakon toga sam ja opet nazvala Malu i izvikala se na nju, pa je ona ronila suze, pa je IPAK nazvala svoju prijateljicu….koja nije bila doma….i nije mogla doći k nama...

Naravoučenije (to vam je na kraju bajki i basni): ISKLJUČITE MOBITEL i u miru zarađujte svoj kruh svagdašnji…..