Ne znam otkud bi pocela.... sve mi je nekako cudno... sam nas odnos i cjelokupna situacija proteklih dana. On je otisa na brod i ja sam po prvi put u zivotu osjecala takvo olaksanje kad je otisa.. kao da mi je pa kamen sa srca, kao da sam dobila nekakvu slobodu, kao sam ozivila... bila sam sretna...sve ove dane sam stvarno blistala. svako jutro kad bi se ustala gledala bi se u ogledalo, sminkala drukcije nego inace i sama sebi se divila kako sam lijepa (znam sad ce svi rec da sam umisljena) .... osjecala sam kao da sam procvala... i sve me to drzalo do jucer...
jucer mi je bas bija neki glupi dan.... probudila sam se, krenula na posao i shvatila kako me on zadnjih 4-5 dana vise ne zove ujutro da me probudi, da mi zazeli dobro jutro... svaki razgovor nam se svodi na par uobicajenih pitanja tipa kako si, jesi se umorija, jel ti tesko....???
navecer kad krene spavati nema vise onog volim te.... sve se promijenilo... osjecam jednu veliku daljinu.... i tako sam jucer ujutro napisala sms za dobro jutro ...medjutim odgovora nije bilo.....
nakon par sati opet mu napisem kako zadnjih dana me ne zove ujutro, ne odgovara na sms-ove, da se pitam jeli razlog sto ima posla ili se bas ne zeli javiti, ono ignorira me???
njegov odgovor je opet stigao nakon par sati i rekao mi je da preuvelicavam stvari i kad moze da se javi i zovne me..
medjutim, to mi nije zvucalo potpuno iskreno.... jer da se on u toku cilog dana ne moze javiti makar porukom, to ne prolazi...nije prvi put na brodu.... nesto se dogadja.....:(((
to mi je bilo strasno, suze su mi dosle na oci.... osjecala sam veliku tugu....
kad sam stigla doma napisala sam mu sms: volis li me jos uvijek????
a njegov odgovor je glasio: pada li snijeg u splitu???
to me toliko ubilo.... rasplakala sam se ko nikad.... i pitala ga dal to znaci ne posto u splitu ne pada snig??? a on kao da ne brojim..... kako me to pogodilo ja to ne mogu ricima opisati.....
citav tjedan osjecam nekakvu smirenost i odjednom me jucer uvati tuga .....
ne znam zasto mi je to tako napisao. jeli to mozda kraj, ili ce tek doci??? u svakom sllucaju nista nije kao prije (samo ista rana boli me)..... ne znam.... jednostavno ne znam...
u mojoj glavi je velika oluja... u mom srcu tuga, sreca, jad, ... svega ima..sve se izmjesalo pa ni sama sada nisam sigurna sto osjecam...
sinoc sam tako bila u nasih kumova, osjecala sam cilo vrime kao da mi pola tijela fali... uvik idemo zajedno kod njih, al jucer sam isla sama buduci je on na brodu...i bilo mi je stvarno tesko... kao da sam pola sebe izgubila.... i jedan trenutak mi se jako urezao u pamcenje...
sjedimo tako kum, ja i njihova kcerkica (koja ce ubrzo godinu dana napuniti) i igramo se s njom.... u jednom momentu ja sam vidila mog dragog u kumovu licu.... i to me nekoliko minuta drzalo... imala sam osjecaj kao da se ja i dragi igramo sa svojom bebicom.... tako snazan osjecaj...
cak prvi momenat nisam ni shvatila da to nije on.... sto mi se to dogadja... sama sebi ne mogu objasniti....
prvo sam mislila da je mozda ova veza gotova, al jucer me opet nesto drugo obuzelo..... joj kad bih barem znala???? ovo me izluduje..... sto li ce biti od svega ovoga???
mozda sam izabrala pravu pjesmu odabirom Massima.nekako mi se cini da bas ona lipo opisuje cjelokupnu situaciju...... mozda ova ljubav umire...tko zna ima li jos nade za nas?????
08:46 EDIT
Eh da zaboravila sam... jutros sam dobila poruku za dobro jutro.... doduse pisalo je samo dobro jutro mali bipsicu.....
to je bilo lipo....al ono sto me iznenadilo je to sto me upravo zvao... je.... srecica moja mala....
11:11 EDIT 2
netko misli na mene..poklopile se kazaljke..... ms mislit.....
bas me mama zvala i kaze da je kod nas doma upravo bio bivsi sef mog dragog (inace ocev prijatelj) i da je ishvalija mog dragog, da je dobar, vridan, posten...i usput pita kao a oce li ti on biti zet????
mama se nasmijala i rekla a ne znam, oni su5 godina skupa... ne znam...
kad mi je to rekla rasplakala sam se i rekla joj da moram ici jer imam posla..... boze moj mili.....sta cu sa sobom??????????????????????????????????????????????????
