Jucer sam nesto razmisljala, pisala svoj dnevnik...i sjetih se rijeci moje drage prijateljice erin : svatko duso moze napisati pjesmu!!!
Posto sam bila u nekom svom svijetu, razmisljala o njemu, o meni, o nasoj vezi, o buducnosti....
Uzela sam olovku i papir i rici su se same od sebe pisale.....
Pa cu Vam sad napisat to moje djelo, nije profesionalno, mozda se i ne rimuje, al napisano je u trenutku boli i sjete....
ONA ILI JA
Zasto si takav,
zasto mi to radis,
ne zelis da me shvatis
i polako me gazis.
Nisam toliko ljubomorna
koliko sam ponosna,
i ne dopustam nikom
da me tako naziva.
Mucim i lazem sebe,
ne zelim nista da ti kazem,
tjesim se da bit ce bolje
a svakim danom sve je gore.
Pises joj poruke,
zoves je jube...
a onda preda mnom glumis
i mene opet zoves bube...
Sto to ona ima,
a ja nemam?
Sto ti ona pruza,
a ja ne dam??
Crne me misli opsjedaju,
nocima sanjam tebe,
u zagrljaju tudem uzivas
a ja se polako ''jedem''.
I kad ti pokusavam objasniti
ti me nimalo ne shvacas,
okreces svoju glavu
i moje rijeci prekidas.
Toliko si puta rekao
da bez razloga dizem prasinu,
a ja se opet pitam
da li sam bila u pravu.
namjerno me zelis povrijediti
svakim danom cinis isto,
ja se polako gubim
i pitam da li je kasno.
Ima li smisla nastaviti ovo
kad jedno drugo ne razumimo,
medusobno se svadamo
i jedno drugo gusimo.
Ja ne mogu vise ovako
postalo je sve teze,
danima se borim sa sobom
a nemam snage da lazem.
Vec sam ti rekla sto me boli,
a ti tjeras po svom,
ne zelim da mi itko smeta
da uzivam u ljubavi ovoj.
Mira necu imati
dok su oko tebe cure druge,
a ti odluci bez koje mozes,
bez mene ili one druge.
A. 03.01.2006.
23:00
Eto dragi moji, to sam ja jucer ''sklepala''. Nemam pojma valja li sta, niti jesam li stavila zareze na pravo misto, al sitimo se ovo je prvi put da sam se ja usudila pismu napisat.
Nisam pjesnik, al sam samo napisala ono sta mi je na dusi....
