A ca da ti kazen??? Lose!! Mislim da ce to bit dovoljno.
Tako je i prosa jucerasnji dan. Nikako! Zva me navecer, i tako smo nesto pricali, al sve je to bilo nekako nategnuto. I pita mene moj dragi ocu li ja doc kod njega spavat. A ja cila ajme majko, kazem da necu... a on cili tuzan... da se razumimo i meni je bilo tesko to sta san rekla, al tila sam da mu bude tesko. Al ja ne bi bila ja, da mu nisam nakon 5 minuti rekla, aj dolazi po mene... Kontala sam, ajde mozda postoji sansa da malo i popricamo.
Dodje on po mene i kaze da mora u ljekarnu kupit kapi za oci. U jednom momentu pogleda i vidi da mu je mobitel u autu, stoji na svom mistu. kad smo dosli isprid ljekarne, kaze ajde mi molim te kupi kapi. Ja ko prava cura podjem i usput se slozim na pod koliko sam duga i siroka, al dobro nije mi nista bilo. medutim ljekarna ne radi, dezurna neka druga.
krenem ja prema autu i vidim da on ima spustenu glavu, rekoh sigurno nesto tipka po mobu. naravno kad sam dosla i otvorila vrata, iznenadija se jer me nije ocekiva tako brzo. i odma presta pisat i spremija mob na svoje misto.krenemo, i pitam ga ja kome si pisa poruku, kaze on da je odgovara prijateljici (ona s kojom je triba na kavu). pitam sta mu je napisala: a on kaze, samo da je napisala di si prijatelju???
ajde, kao ... mislim ja u sebi... sve sam vec skontala zasto si me posla u ljekarnu.
Dodjemo mi kod njega doma, i vidim da on navija sat na mobu, pitam ga: oces mi dat mobitel da ga vidim?? A on ni pet ni sest: ti stvarno nisi normalna!
Ja opet: pa zasto, daj mi da vidim???
I ponovi isti odgovor: Ti stvarno nisi normalna!!, ugasi mob, ostavi ga na ormaricu i ode u wc.
nista mi nije bilo jasno, zasto nisam normalna, ne valja kad sama cirim u mobitel, ne valja kad ga pitam... a svaki put mi nabija na nos to sta ja necu da pitam nego cirim. i eto sinoc ga pitam, i nece da mi pokaze.
Sta da ja sad mislim???
Dobro, vrati se on, ja legnem u krevet, okrenem mu odma ledja.- uopce nisam tila razgovarat s njim. i tako dugo u noc nisam spavala, vrtila sam se po krevetu, razmisljala i razmisljala....
kako mi je samo bilo tesko, lezim pored njega, gledam ga dok spava, slusam kako dise i pitam samu sebe di sam pogrijesila???
da sam barem imala racunalo pa dam sam mogla pisat, bilo bi mi lakse...al ni to...
Nekako ja i zaspem (bilo bolje da nisam nikako) i naravno sanjam da smo se posvadali, jer se opet dopisiva sa nekim curama i da sam ja to vidila... ma grozno sve u svemu....
probudila sam se jutros satravena maximalno... tuzna totalno... prica nam je bila nikakva, samo sluzbeno kao da smo stranci... cizmica je bila prazna... nisam drugo ni ocekivala. i moram priznat da sam pomalo razocarana. nisam ocekivala nista veliko ni tako nesto, al bila bih presretna da sam nasla makar milku cokoladu... samo da znam da misli na mene... a ono nista... tuga i jad... :(
nekako mi se suze nakupile u ocima, al uspila sam se suzdrzat da ne zaplacem.
dovea me na posa, bija sa mnom dvi ure... al opet nista... ima slike, nema tona...
jos ova kisa vani...
