| < | rujan, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Nikad nisam verovala da će nešto ovakvo izleteti iz mojih usta ali Ja poznajem nekog ko je naseo na one mailove iz Nigerije. Do sada sam živela u ubeđenju da je svako od nas barem tri puta primio mail od nekog Mumbutu Rwmbutua, zastupnika pokojnog tog-i-tog i da je svako od nas već nakon prvog puta zaključio da je to najobičnija i to poprilično loša maska za pranje novca i da na to ne treba nasedati. Mislila sam da će se to ponajmanje desiti nekom koga poznajem a vidiš, M.G. mi je itekako dokazala suprotno. M.G. je inače moja poznanica iz davnašnjih dana. Žena se stvarno napatila – život joj je pravi bitter sweet symphony, samo bez onog sweet. Jedno dete do 19. godine, drugo do 22., u Srbiji 90-ih nije bilo šanse da se opstane osim ako nisi švercovao a njoj je to išlo loše – uvek bi je uhvatili, uvek bi baš njenu tezgu sklonili, uvek bi ona morala da plati neku kaznu za nešto i tako u krug. Svi su je jebali u zdrav mozak, uvek je dugovala, nikako da dođe kraj meseca a da ona nije već debelo zagrizla u drugi, treći ... M.G. mi inače već desetak godina duguje jako malu svotu novca. Za mene je to sitnina i uvek joj govorim da zaboravi ali me ona svejedno svako malo nazove da mi kaže da će me zvati narednog meseca da mi vrati pare. Meni je to glupost ali vidim da je njoj stalo da samoj sebi nešto dokazuje pa joj popuštam –taj ću novac ionako potrošiti na njenu decu, ako mi ga ikad vrati. Pre nekoliko nedelja M.G. me je nazvala, rekla da očekuje veliku uplatu i da će mi se nakon toga javiti. Rekla sam joj da ne žuri ali eto – nazvala me već nakon par dana. Pozvala me je da se nađemo u kafiću blizu njene zgrade i da porazgovaramo. Nisam ni slutila gde će me taj razgovor odvesti. Možda minut nakon što smo sele, M.G. počinje da plače. «Uvalila sam se u gadno sranje, ne znam šta da radim» «Šta je, šta se desilo?» «Pre možda dva meseca mi je pisao neki tip iz Nigerije. Kao, nudi mi neki posao sa odličnom zaradom» «Čekaj, čekaj ... misliš na one Ja-sam-taj-i-taj-zastupnik-pokojnog-tog-i-tog mailove?» «Da, kako znaš?!!» Počinjem da se smejem ali vidim da ona i dalje plače pa prestajem. «Nije važno kako znam. Reci šta je bilo» «Ma ništa, ja sam tom tipu pisala ko sam, šta sam, šta radim, kako se u Srbiji teško živi, kako mi trebaju pare i on mi je odmah odgovorio, rekao kako on može da mi pomogne, kako će mi poslati lovu, kako ću primiti veliki ček od čega samo treba da mu pošaljem polovinu u London jer on valjda tamo živi a tamo ne može da podiže lovu iz Nigerije i tako-to.» «I čekaj, tebi ni u jednom trenutku nije palo na pamet da sa tim nešto nije u redu?» «Kako to misliš?» «Pa ono, tip se pojavljuje niotkuda i nudi ti puno love, ti treba da mu pošalješ pola ... zar se ni jednom nisi zapitala zašto bi neko baš tebi koju ne poznaje eto tako dao par hiljada evra ni za šta?» «Iskreno, ne.» «Hmmmm pa dobro, i šta se dalje desilo?» «Pa ništa, zvali mene iz banke, rekli da je stigao neki ček i da dođem da ga unovčim. Ja došla, ček stigao, držali me tri sata dok su ga proveravali, rekli na kraju da je ok, stavili mi većinu para na štednu knjižicu a isplatili 1000 evra» «I?» «Ništa, zvali me nedelju dana kasnije, rekli da dođem po ostatak, ja došla u banku a tamo me čeka 6 naoružanih policajaca ... odveli su me u zatvor i držali tri dana .... namučili su me i ispitivali bez prestanka, bilo je užasno!» «I šta si im rekla?» «Pa ništa, rekla sam im sve šta znam, kako je sve počelo, ko me je kontaktirao, šta sam mu odgovorila, šta se desilo sa novcem i šta sam ja trebala da uradim sa novcem» «I šta su ti oni rekli?» «Pa ništa ... pustili su me ali mi preti zatvor. Javila sam se ovom mom crncu, rekla mu da imam probleme sa policijom, on mi još uvek nije ništa odgovorio, plašim se ...» «Pa dobro, a banka? Mislim, ček je ok?» «Banka mi je pre par dana poslala pismo da im vratim lovu sa pripadajućom kamatom. A ja :plač: ... ja sam sve to već potrošila!» «Pa čekaj ... oni ne mogu da ti ospore ček ako je u redu, ne smeju da se bave insinuacijama ako nemaju dokaze» «Ma oni ... ti ne razumeš!!!!! Ja se plašim da će on sad doći, da će mi ubiti decu! Ja sam policiji rekla njegovo ime! On će me ubiti!!!» «Ma smiri se, neće ti ništa ako nisi podigla pare mislim šta sad, nije ni on lud jebate, zna da ga je policija provalila, neće ništa pokušavati jer zna da ti nisi kriva. Mislim ti jesi ludački naivna ali nisi kriva.» «Kontaktirao me pre neki dan neki advokat. Rekao mi je da će mi on pomoći da izvučem lovu ali da njemu moram da dam pola od toga.» «Čekaj, čekaj, ti ćeš advokatu dati jednu polovinu .. a drugu ćeš poslati ovom tipu?» «Ma kakvi da mu šaljem, ja sam se već očekujući te pare zadužila do guše, nema šanse!» «Pa čekaj ... shvataš da onda ipak imaš osnova da se plašiš jer si ček unovčila a tipu nisi poslala pare ... mislim, da li si spremna da živiš sa tim?» «Ma jesam ... ma i nek me ubije, koji će mi kurac više ovaj život kad se samo patim i mučim» I tako je njen "slučaj" ponovo stavljen u proces. Kako vreme odmiče tako postaje sve više paranoična, ne izlazi iz kuće, ne javlja se na telefon, ne pušta decu u park, baš je zajebano. Nesumnjivo je u celoj stvari ispala glupa ali donekle razumem zašto. Ipak je ovo zemlja u kojoj je nekim ljudima stotinjak evra važnije od sopstvenog života pa sad, zašto bi ona to shvatala drugačije? |