| < | kolovoz, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Mislim da je ovaj, od-Jezdimira-pozajmljen-naslov, najprikladniji za tekst o mom današnjem so-called rođendanu. Mislite da je baš ironično da sam rođena na isti dan kad i najpoznatiji haški zatvorenik? Tell me about it. Ta me je ironija koštala puno živaca u srednjoj školi a to je još bila i najmanja ironija od svih koje su me u mom životu izvolele zadesiti. U prigodnom tekstu vezanom za njen «roćkas», espadrila nas je pitala koliko su nam rođendani razlog za slavlje. Meni svakako jesu jer ja, po svim medicinskim predviđanjima, nisam trebala da doživim ni jedan. A opet jesam. Punih 28 and counting. Kao što ste naslutili moje rođenje nije prošlo baš glatko. Osim što mi povremeno nisu čuli otkucaje srca, kasnila sam punih 10 dana. Svoju sam majku do te mere izludela da je nosila lubenice uz i niz stepenice, samo da bi me isterala napolje. Nekako su me izvukli i davala sam znake života. Dva puta su mi promenili kompletnu krv u sistemu, oživljavali me, tralala. Usput sam pokupila i žuticu. Mami su rekli da je pravo čudo da sam još uvek živa i da je, ukoliko uopšte prevaziđem prvih mesec dana, sasvim moguće da ću ostati malo nerazvijena. A ja sam eto prevazišla prvih mesec dana. I razvila sam se sasvim dobro – možda čak i previše. I tako sam iz problematične bebe izrasla u sasvim neproblematičnu devojčicu, devojku, ženu. Nisam još sigurna za ovo «žena» jer sebi ne delujem tako a i ono «neproblematična» je pod znakom pitanja. Ipak, s obzirom da sam ovaj svet ugledala na sasvim neobičan način, roditelji su mi od malih nogu usadili stav da je svaka godina koju napunim razlog za slavlje jer obeležava moju malu pobedu nad svim onim obeshrabrujućim prognozama sa početka. I zato su moji rođendani iz godine u godinu bili posebni. Prvo su na njih roditelji za uši dovlačili mnogobrojnu rodbinu uvek željnu jednodnevnog izleta u glavni grad, potom su na rođendane počela da dolaze deca iz komšiluka pa deca iz razreda a jednom se tu zatekao i neki štreber iz muzičke škole. Uvek se vodilo računa o tome da sam najlepše obučena kako se nekom drugom slučajno ne bi omaklo da mi preotme spotlight. To, da je 20/8 «moj dan», su znale i ptičice na grani jer sam se hvalila kome sam stigla. Sećam se da su mom hvalisanju najviše pogodovale prepune prodavnice u kojima bi tata bezbrižno kupovao piće za proslavu a ja trčkala oko njega i vikala «Pa ne znam tata da li će to biti dosta, IPAK JE MENI DANAS ROĐENDAN» :)) Stvari se nisu mnogo promenile ni onda, kada je celokupna organizacija rođendana pala na mene. Ima nešto što o meni verovatno ne znate a to je da sam ja rođeni organizator. Nema tog događaja koji sam organizovala a da sve nije bilo pod konac. Dakle, organizacija mojih rođendana je potkraj osnovne, a posebno u srednjoj školi, bila jedan mukotrpan full-time posao. Poslastice i grickalice su se pekle i po nekoliko dana unapred, piće se kupovalo u hektolitrima, utvrđivale su se liste pozvanih, toalete, raspored nameštaja, DJ .. mislite da su vaše svadbe bile napor? Hah, :odmah rukom: ništa lakše. Sve sam ja to prošla nekoliko puta i, i dan danas se pitam, kako mi je uspevalo? Nije da žalim, svaka je žurka bila za pamćenje i svi su se (iz mog tada-jaaako-širokog kruga poznanika) trudili da ih ne propuste ali ipak, jebote, odakle mi energija? Broj pozvanih/nepozvanih je rastao iz godine u godinu tako da je, jednom prilikom, u moj stan od kojih 70ak kvadrata stalo preko 130 ljudi. Tada mi se to činilo jako cool, danas padnem u nesvest na samu pomisao da bi iza svih njih morala još i da čistim. I tako mi se jednog dana cela ta strka - organizacija, previše jednokratnih posetilaca, premeštanje nameštaja, cimanje, čišćenje – popela na kurac pa sam podvukla crtu i rekla «dosta». Sledeće sam godine odlučila da ću prestati da mislim na druge i da ću od rođendana ponovo napraviti «svoj» dan – dan koji bez stresa delim sa uskim krugom sebi dragih ljudi i koji u potpunosti posvećujem svom sebičnom uživanju – pijuckanju i druženju, bez brige da li svako ima piće, da li je neko nešto oborio, da li su komšije pozvale policiju ... U poslednjih par godina rođendani su mi sve manje pompezni. Pošto se, zahvaljujući čarima emigracije, i krug posetilaca smanjio, rođendane uglavnom provodim proizvodeći ogromne količine mesa i salate kako mi se neki gost kući slučajno ne bi vratio gladan. Uživam u tome da posedam svoj majušni krug prijatelja za sto i da onda toročemo, jedemo, pijemo i pevamo u viljuške i noževe. Ponekad poželim da taj krug ponovo dopunim nekim novim ljudima ali kako sad baš i nemam puno prilika za nova poznanstva, ostavljam to za neki budući posao i ceo onaj život koji će zasigurno početi jednom kada završim ove proklete studije. Kada već govorimo o budućnosti, pogledajmo kako sam zamišljala svoj život u 28-oj onda, kada sam imala upola manje godina: Brak sa poznatim pevačem (ime se menjalo svakih mesec dana ali su to uvek bili ili neki indie-boys ili neki namrgođeni alternativci): komada 1 Deca: komada 1 (ako mora, mislim da ni tad baš nisam bila luda za reprodukcijom) Diploma: komada 1 definitivno, komada 2 opcionalno Stanovi i kuće po poznatim svetskim metropolama i odmaralištima: komada nekoliko (vidi pod: brak sa poznatim pevačem) Kola: komada 2 minimum (jedna za dnevne aktivnosti i jedna za večernje partijanje) Karijera: komada 1 i svi mi se zbog nje dive (+ hobiji na kojima usput zarađujem milione) Naslovne stranice poznatih magazina: komada nekoliko (vidi pod: 1) brak sa poznatim pevačem i 2) karijera) Broj prijatelja: svi oni koji su mi tada bili prijatelji + još barem 100, 200 jet settera Broj frajera koji se potajno pale na mene zarad mog fantastičnog izgleda i uspešnosti: minimum 300, geografski pravilno raspoređenih Broj drugih obožavalaca: broji se milionima Broj kilograma: 55, zbog jakih mišića Procenat truda i odricanja da bi se ti kilogrami i mišići ostvarili: nula I da. You get the picture. U svojoj glavi sam sa famoznih 28 bila prelepa, uspešna, bogata i slavna. Da upotpunimo sliku koju sam imala sa 14, hajde da pogledamo kakva sam sa 28: Brak sa poznatim pevačem ili bilo kakav drugi brak: komada 0 Deca: komada 0 Ongoing duga veza: komada 1 Diploma: komada 0.5 Stan, kuća ili bilo šta što se može smatrati nekretninom: komada 1 Kola: komada 0.15 Karijera: komada 1 u prošlom vremenu, potencijalno komada 1 u budućnosti. Sadašnjost? Komada 0 Naslovne stranice: komada 0 Broj prijatelja: komada nekoliko od kojih barem pola od tih nekoliko ne živi u majčici Srbiji Broj frajera koji se potajno pali na mene: komada x (?! Pa potajno je, otkud bih ja znala?!) Broj drugih obožavalaca: StatCounter kaže 22275, a vi? Broj kilograma: khm, tralalalalala Procenat truda i odricanja da bi se ti kilogrami dobili: nula Procenat truda i odricanja da bi se ti kilogrami skinuli: značajan Mesto za pokazivanje toga koliko me boli dupe za ovakve patetične statistike: http://rijama.blog.hr Da, eto, čak i ja znam da život nije ono što se navodi u poreskoj prijavi. Sve ovo što sam nabrojala ne može ni izbliza da prikaže ko sam ja zapravo. Ne može da opiše ludorije iz detinjstva, vreme provedeno sa porodicom, društvo iz osnovne i srednje, izlaske u KST/Akademiju/Soulfood/whatever-came-next, prve ljubavi, prvog dečka, prvi put, prva razočaranja, prvi posao, prve tragedije, prvi put na Siciliji, Madeiri ili Laponiji, studentske muke, borbe sa teškim bolestima, prvi susret sa realnošću, prvi blog. A to sam više ja nego činjenica da nemam glupava kola, da imam višak kilograma ili da, draga moja M., imam tragičnih 28 i još uvek nemam diplomu. Stvarno STRAŠNO! Ipak, možda ćete se pitati, čemu se nadam i šta me plaši sada, kada sam skoro-pa- blizu velikom 3-0 u gostima? Nadam se da ću uspeti da sebi izgradim kvalitetan i ispunjen život, kakav sam imala i do sada. Plašim se teških bolesti. Smrti dragih ljudi. Nesreće, bola, patnje. Siromaštva. Bubašvaba. Nemoći. Koječega drugog. Osim tih strahova zajedničkih svima, plašim se upada u kolotečinu. Jer, makoliko ja mislila da mi je život malo u zastoju zato što sam sve snage uložila u to da što pre završim fakultet ostaje mali strah da se nakon toga neću tako lako vratiti u normalu, onu aktivnu normalu na koju sam navikla. Da ću odmah nakon fakulteta upasti u četvorougao poznatiji kao kancelarijski posao-brak-deca-rintačenje po kući. I da neću završiti magistarske. I da neću opet ludovati, barem delimično kao pre. I da neću putovati svetom, biti poznati humanitarac i živeti barem par godina van drage mi domovine. I da će mi cena domestosa postati važnija od cena na EXIT-u. I da ću konačno morati da počnem da živim/ponašam se u skladu sa svojim godinama, a to sam do sada tako vešto izbegavala. U svakom slučaju plašim se nekog života koji do sad nisam živela a o njemu ne znam ama baš ništa. Ko zna, možda je taj život i bolji od ovog koji priželjkujem? Neki od vas o tome znaju puno više pa vas molim da me prosvetlite. A do tada, uživajte u mojoj blogorođendanskoj proslavi i ŽIVELI! |