| < | kolovoz, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Dragi dnevniče, Mal' me sad šlog nije strefio! Da se jutros nisam probudila u king-size krevetu kojeg tek što sam pazarila na kredit, pomislila bi da sam se probudila u 1995-oj a ne 2005-oj!! Aaargh, šok-horor! Sada ćeš sigurno pomisliti da sam upala u neku zono-sumračnu vremensku rupu ali jok. Sve što sam trebala da uradim da si priuštim ovaj retro gastritični eksces jeste da pogledam današnje vesti pa da mi se jučerašnja piletina direkt iz debelog creva vrati na usta. Da razbijem uobičajenu pretpostavku o mom preterivanju, u vestima ovih dana obično nailazim na sledeće: «Srbija uputila izričit zahtev Makedoniji: Oslobodite popa ili ćemo vam jebati majku majčinu!» «Slobodan Milošević, zatočenik i slavljenik: Rođendan ću proslaviti dostojanstveno i u krugu porodice» «Mirjana i Marko Milošević, kolumnistkinja i nosač gajbica: Vraćamo se u Srbiju da završimo započeto!» «Velja Ilić, ministar-kapitalac i ekspert-kriminolog: Marko Milošević ništa u životu nije uradio protivzakonito. Jedino što je šamarao Zorana Milovanovića. Nema smisla dalje komentarisati. » “Velja Ilić, PhD iz oblasti psihologije medija i ekspert za pitanja javnog mnenja: Gospodo sa B92, gde god odete napravite haos. Gde god dođete napravite provokaciju. Vi ste bolesni, vi ste za psihijatrijsku kliniku, vi treba da se lečite kolektivno. Vama treba tretman na Kopaoniku, napravićemo jedan centar za vas, da vas zbrinemo. To vam ja obećavam, evo pomoćiću vam, vašeg velikog stručnjaka Verana Matića da dovedete da ljudi gledaju poslednje idiote u Srbiji. Ja to otvoreno tvrdim. » «Velja Ilić, poznavalac match-making prilika: (obraćajući se novinarki B92) Vi samo pričate, vi ste toliko napadni, vi se takvi ne možete udati. Ja brinem za vas. Kako ćete, vas niko neće. Opustite se ovde, uživajte i budite dobri sa nama» «Petar Lazović, Veljin glasnogovornik, prijatelj, čovek-domaćin i stručnjak za PR i konsalting: Ja nisam rekao Veranu Matiću da ću ga ubiti, rekao sam mu samo da se nosi u tri lepe pičke materine» «Zoran Stojković, ministar pravde i zakleti Monteskjeovac: Izvršna vlast se samo ponekad meša u rad pravosuđa» «Milorad Vučelić, Miloševićeva desna ruka, medijski povratnik i poznati beogradski bonvivan: Nikada nisam koristio svoju poziciju da sebi pribavim bilo kakvu imovinsku korist.» «Nebojša Čović, uspešni pregovarač i svačiji čovek od poverenja: Ako se Kosovu da nezavisnost onda, po toj liniji, ista prava treba dati Srbima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini» aaaaaaaaaaAAAAA?!?! Vidiš li sad na šta mislim, dragi moj dnevniče?! Šok-horor, lepo ti ja kažem! Ludilo ovih na vlasti prate i druge vrste ludila, takođe karakteristične za vreme koje napomenuh na početku. Recimo, namesto od gladi, pola nam je stanovništva nastradalo od nasumičnih napadaja orgazmične sreće izazvane činjenicom da će sledeće godine sabor trubača u Guči potrajati ni manje ni više nego mesec dana! Whoo-hooo! Hleba i igara! Republička Vlada, uvek ukoračena sa narodnim željama i potrebama, planira da u taj autohtoni srpski brend uloži bar pola državnog budžeta ako ne i više. Ne može baš sve, mora nešto da ostane i za all-inclusive četnički samit na Ravnoj Gori. Vreme između dve Guče, narod lahorno troši na grickanje mrvica sa poda i gledanje sada-već-svakodnevnih Zatočenica ljubavi, Madres Egoistas, Grand Parada, Zvezdica Granda, Venera Granda, Plutona Granda i slušanje zvezda City Recordsa i njihovih genijalnih uradaka such as najnoviji album od Đoganija sa naslovom za pamćenje – «Čekam te kod kolima» !!! Jeeeeej! Da ne pomisliš da sam i ja zglajznula – nisam. Možda sam se samo malo prejako setila te 1995: Miloševića, prebogatih, nepismenih i arogantnih šizofrenika u vladi, rata, siromaštva, medijskog mraka, meksičkih serija, turbo folka pa sam se okrenula i shvatila da se 2005. samo kozmetički to jest samo malčice razlikuje od svega toga. Skoro pa nimalo. I tako ti ja kažem, mal' me šlog nije strefio. I to ne samo zato što sam juče još jednog prijatelja ispratila na avion u jednom pravcu za bolje sutra. ... Pitaćeš se sad pa gde su svi ti ljudi koji se sigurno osećaju isto kao i ja, što se ne pokrenemo, što ne dižemo revoluciju?! Ne znam dragi moj dnevniče, stvarno ne znam. Imam utisak kao da se ovde više niko ne zanima za to šta se oko nas dešava. Imanje političkih stavova je odjednom postalo skoro pa neprihvatljivo. I to ne neprihvatljivo u onom smislu kao kad narodnjačku pevačicu pitaju za neki politički stav pa ona namesti facu kao da su je pitali «Jel ga ti primaš malo u bulju sestro, a?». Ne, ne tako. Pod tim podrazumevam sve veći broj pametnih i sposobnih ljudi koji apsolutno odbijaju da budu informisani, da diskutuju, da se angažuju. Shvatam ja da je njima dosta politike i da žele da se okrenu nekim drugim životno-važnim sadržajima ali mi nije jasno kako neko iole moždano-aktivan može da sedi mirno i drži oči širom zatvorene dok nam život kreiraju ranijespomenuti Velja i njegov buddy Bogoljub «zelena salata» Karić i da je to sad kao ok? I da je to sad kao «pah, štajatumogu?». Ne znam. Dodatno se uvek (ali uvek) iznerviram kad se nađe neko dovoljno pametan da kaže «E ljudi meni je ovih kretenčina pun kurac, dajte da nešto uradimo» i onda ga pola prostorije pogleda malo ispod oka sa nezaobilaznom pomisli «Jadan on, nikako da odraste». Pa baš zbog takvih no-route-to-host mozgova, ovi polupismenjaci i misle da mogu da rade šta hoće i rade šta hoće jer nema nikog da kaže «E vala sad je stvaaarno dosta. Go to your room!». I tako, moj dragi dnevniče, sve ti je otišlo u kurac krasni. To je nama naša borba dala. Ja sam još i kako-tako u fazonu da još nije kasno i da se treba angažovati pre nego što doteramo cara do duvara ali koga boli levo jaje za moja polu-revolucionarna razmišljanja kada valja zadirinčiti za pola 'leba i mleko? Nikog, ama baš nikog. I zato se danas obraćam tebi. Znam da ti jedini kapiraš da ja nisam baš skroz odlepila. I znam da ćeš mi jedini poverovati kada ti kažem da počinjem ozbiljno da razmišljam da pošaljem revoluciju tamo gde sunce ne sija, da se lepo spakujem i da odem. Nisam još sigurna kako bih to mogla da izvedem, ne znam šta bi mi ti preporučio, da li da idem preko onih kataloga za naručivanje mladenki ili da odem ovako, na slepo, pa da se ponadam da će se neki podbuli stranac do ušiju zacopati u moje neugledno ja? A? U svakom slučaju više nikad ne želim da prođem kroz 1995, niti kroz ijednu drugu devedesetu. Dosta mi je vala. Hoću nešto novo. Da li ću to novo naći ovde ili negde drugde videćemo. Znaš da ću te o tome u svakom slučaju obavestiti. Ostaj mi zdravo pa ti pišem neki drugi put. Šaljem ti puno poljubaca i cvetića da mi uvek budeš ovako lep i veseo! Puno te voli tvoja verna autorka, Domaćica iz anti-lustracionog pakla |