| < | kolovoz, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Podrazumeva se da čitanju ovog teksta treba da prethodi čitanje onog teksta, uglavnom zbog toka priče ali i zbog bespotrebnog titranja mom kvazi-stvaralačkom egu, zašto da ne. Grad Krk ne obiluje nekim bogznakakvim plažama ali smo za noćno kupanje našli jednu, prste da poližeš. Slovenac je za tu priliku u gepeku svog auta spravio litar bacardi-cole, tek da se nađe. Malo smo pijuckali, malo smo se više kupali a onda smo osetili glad (tačnije: ja sam osetila glad) pa smo onako mokri i raščupani krenuli ka obližnjem restoranu. Dogovor je bio da slovenac i jedan od holanđana odnesu peškire i mokre kostime kući a da nas troje (MZD, drugi holanđanin i ja) uđemo u restoran, naručimo klopu i sačekamo da nam se dvojac bez kormilara naknadno pridruži. Da vam dam jedan blaži uvid u slovenački smisao za orijentaciju prenosim događaje od narednih sat i po: 30 minuta ... klopa je već stigla, od njih dvojice ni traga. 40 minuta ... Slovenac šalje SMS «Gde ste?» 50 minuta ... nakon što smo mu objasnili da smo u onom restoranu na koji smo u procesu rastajanja maltene pokazali prstom, stiže novi SMS: «Ne mogu da ga nađem» 60 minuta ... Dajemo ime restorana i detaljni opis puta do istog (Znaš gde smo se rastali? E pa pet metara dalje tim putem, ime restorana je zapisano ogromnim neonskim slovima) 70 minuta ... Slovenac odgovara: «Ne znam, ne mogu da nađem taj restoran, čekam vas u tom-i-tom kafiću» 90 minuta ... restoran se zatvara i mi laganica krećemo u kafić u kojem nas on čeka. Kafić je (nepotrebno napomenuti) udaljen kojih 20ak koraka od mesta koje on «nikako nije uspeo da vidi». Ulazimo u kafić i imamo šta da vidimo. Veliki sto a za njim sede: 1. Duh holanđanina #1 jer je on već otišao na spavanje 2. gospon M koji, očiju polusklopljenih od alkohola, hrabro pijucka 'ladno pivce 3. Slovenac koji NEVEROVATNO pijan, pijucka nešto što liči na rakiju a nije voda Znam da ćete mi sad reći «Pa jebote Slovenci ... oni se napiju od mehurića u kiseloj vodi» ali ne. Ovaj Slovenac, kojeg ćemo zbog procesa personalizacije od sad zvati recimo Primož, nije od te fele. Domaćica je posvedočila mnogim hotelskosobnim žurkama u kojima je Primož cugao finskim stilom i ostajao na nogama do ranih jutarnjih sati. Potom bi se u kasnim jutarnjim satima domaćici malčice pentrao na živčane stanice svojim konferencijskim pametovanjima no i to mu je u procesu sukcesije nekako oprošteno. U svakom slučaju, Primož je jedan od onih koji mogu da popiju i kojima treba dosta da se ne napiju. A ja ga u svih ovih 7 godina koliko se poznajemo nikada nisam videla ovoliko pijanog a videla sam ga svakakvog, da se zna. Štagod da mu je uradio, gospon M-u je za rukom pošlo ono što generacijama pre njega nije. Primoža je obeznanio do one mere u kojoj sam mu ja postala «najbolja prijateljica» i najbolje i najzgodnije stvorenje na svetu an general. Nakon što smo i mi sebi upriličili nekoliko čaša zavodljivih alkoholnih stimulansa, počela je i konverzacija. Primož, zapletenim jezikom «Gospon' M, da ja vas upoznam ... ovo je moja prijateljica, Domaćica iz Pakla iz Beograda» Domaćica:  Gospon M, hladno: «Znam, video sam joj putovnicu» Primož: «Ona je moja naaajjjbolja prijateljica iz Beograda!!» Domaćica: «A šta bi sa onom drugom na-mom-blogu-poznatijom-kao-druga-žena-i-po?» Primož: «Aaaaaa!!! E, ona mi je stvarno najbolja! Gospon M, ovo mi je druga najbolja prijateljica iz Beograda!! Divna jedna osoba, vidite samo kako je slatka!!» Gospon M, i dalje hladno: «Da, onšonte. Nego, oš' ti još šta pit'?» Primož: «Može još jedna rakija. Vala, dobra je.» Gospon M: «Ja ću jedan bitter lemon. Moram da popijem jedan, vozim, a policajci su ovde strogi» Jebote, dajte meni taj bitter lemon koji me nakon litra rakije čini treznom. Ako će ga to sa 3 promila vratiti na 0.0 onda, stvarno. Primož «Nego, gospon M, vidim ja da vama baš nije drago što je ona iz Beograda. Ali mi, znate, među nama ovde, ne pravimo takve razlike. Eto, ja sam Slovenac, MZD je iz Zagreba a Domaćica je iz Beograda, mi se svi družimo i tako ... znate, kao u vreme Tita!!» Gospon M, malo iznervirano «E djeco, nemojte mi sad govorit' o njemu!» A ja baš mislila da mu prezentujem onaj govor što sam spremala jedno tri dana. Primož: «Tito je men' bog. Ja sam rođen 1975. i meni je Tito bio sve. Ono, sve.» Gospon M: «Rekoh da neću pričat' o Titu!» Primož: «Ali što? Tito je bio baš ono, zakon. Mislim kad je umro bio sam baš ono, tužan» :molim se: I know I was never really religious but please, Superman, if you're out there, save me! Gospon M: «Čuj Primož, ja živim u Francuskoj, tamo je demokratija» Wow. Wow. «Ne želim slušat' o Titu. Demokratija znači da ne moraš slušat' ono što ti se ne sluša» Eto, konačno i meni neko da definiše tu demokratiju. «Mislim, ti pričaj ako ti se da. Ali ja neću slušat'. Neću. Eto, neću.» «Uostalom, moram sad ić'. Sutra moram rano ustat' neš pojest' a ja pre toga moram pribavit' malo vina i rakije» Za uz cornfleks, pretpostavljam. «Umoran sam više i od tog alkohola. Ovdje vam se stalno neš pije» Stvarno? Po vama nikad ne bismo pretpostavili. «Ja inače ne pijem. Samo možda jednu čašicu, uz ručak.» A-ha. «Prije nego što odem, moram vas na neš upozoriti. Ako ćete pjevat' i drat' se, ostanite na plaži. Nemojte u kući. Ne zbog mene je meni ne smeta, nego ... susjedi su nešto ljubomorni pa jedva čekaju da kod nas neko napravi neka sranja da zovu policiju. Stvarno, nije zbog mene. Nego zbog njih. Nemojte se drat'. Drugim riječima, bud'te tihi» Da, shvatili smo. I bez previše sinonima. «Jesmo li se razumjeli? Samo tiho i ne previše glasno! Ajd djeco, ljep provod vam želim! Kad ustajete ujutru? Jel se vidimo?» Aaargh. Ne? «Doći ću ja do vas onda. Lijepo spavajte. Au revoir!» I tako je gospon M završio veče, a mi? Nama je ono očito tek počelo. Sada grickate nokte pitajući se šta se sve desilo jel'? Strpite se, napisaću za koji dan. Konačno sam i ja naučila da ne treba sve trpati u jedan post. Ili me pak samo mrzi da pišem? Biće da je to. U svakom slučaju, stay tuned. Ko zna, možda nam se u daljem toku priče nešto i desi. |